Angina pektoris se javlja u vidu kriza, najčešće kod ljudi koji imaju više od četrdeset godina života. Krize nastupaju ili za vreme nekog naročitog doživljaja, ili posle fizičkog ili teškog intelektualnog rada, bilo posle jela, bilo noću, bez naročitog razloga.

Obično pre ponoći nastupi strahovit bol iza grudne kosti, koji se prenosi prema levoj sisi, a nekad i prema drugim delovima grudnog koša. Bol je tako strašan da prisiljava bolesnika da legne ako sedi, da stane ako ide, da ostane nepokretan, bez reči, bled i uplašen. Strah od smrti prati svaku krizu od početka do kraja. Kriza traje obično nekoliko sekundi ili nekoliko minuta. Noćne krize mogu trajati i pola sata. Bol prestane odjednom, kao što je i nastao, a ostaje samo telesni i duševni zamor, sa češćim mokrenjem i podrigivanjem.

Da bi se utvrdilo postojanje angine pektoris, mora se lekaru dati tačan odgovor na tri pitanja:
- gde je bol lokalizovan
- kako se bol ispoljava
- čime se bol odstranjuje ili ublažava.

Bol je obično lokalizovan iza grudne kosti, a zrači prema ramenu, vratu, u donju vilicu ili u unutrašnju stranu obe ruke, pretežno leve.

Bol koji nastaje zbog trenutno jače izražene loše ishrane srčanog mišića, ispoljava se kao „pečenje“, „bol u grudima“, „osećaj naduvanog balona u grudima“, uvek iza grudne kosti. Bolovi koji se javljaju u predelu srca, na površini tela, nemaju nikakve veze sa anginom pektoris.

Bol se pojačava ili jače ispoljava fizičkim radom, jer se pritom pojačava i rad srčanog mišića. U cilju utvrđivanja uticaja rada na srčani mišić, vrši se tzv. „test opterećenja“, koji zahteva posebnu aparaturu.

Bol se ublažava i odstranjuje ležanjem i uzimanjem tabletica nitroglicerina.

Razmak između kriza u početku je duži, ali vremenom one postaju sve češće, tako da se mogu ponoviti i više puta u toku jednog dana.

Razlikuju se dva stepene angiozne krize: laka angiozna kriza i teška angiozna kriza (angiozno stanje).

Laka angiozna kriza natupa češće usled nekog telesnog napora ili usled uzrujavanja. U tim slučajevima, naime, dolazi do potrebe za većom količinom krvi u samom srčanom mišiću, a sklerozirani koronarni krvni sudovi nisu u stanju da tu krv dovedu u dovoljnoj količini. Bol nastaje bilo usled nedostatka krvi u srčanom mišiću, bilo usled spazma (grča) koronarnih arterija.

Teška angiozna kriza nastaje kada se jedna koronarna arterija potpuno zatvori, pa usled toga prestane priliv krvi u odgovarajući deo srčanog mišića. Ovakva kriza traje satima, a u izvesnim slučajevima ceo dan ili čak i nekoliko dana.

Bolest je teško izlečiva. Ukoliko su krize češće, utoliko je opasnost po život veća. Stoga je potrebno voditi miran i umeren život.