Srce se sastoji od jednog srčanog mišića, u kojem postoje četiri velike šupljine: dve pretkomore i dve komore. Srčani mišić ima za zadatak da usisava upotrebljenu krv iz tela i tu krv istuskuje u pluća, i da, istovremeno, prečišćenu i kiseonikom obogaćenu krv usisava iz pluća i tu krv odašilje u čitavo telo. Bez rada srčanog mišića ne bi bilo cirkulacije krvi.

Pošto krv mora da neprestano teče, to i srčani mišić mora neprekidno da radi. Ako taj rad postane naporan, srčani mišić se preterano napreže i zamara, što može da izazove teške posledice.

Jedan od osnovnih i najčešćih uzroka hronične slabosti srčanog mišića je loša i nedovoljna ishrana srčanog mišića usled zakrečivanja sitnih krvnih žilica koja dovode krv u srčani mišić (koronarna skleroza). Usled takve nedovoljne ishrane srčani mišić se brže zamara i slabi, i na kraju omlitavi, a srce se proširi. Poznato je da hronično oboljenje srčanog mišića veoma često nastaje od stalne upotrebe alkoholnih pića, jer alkohol koji se nalazi u krvi veoma štetno deluje na sam srčani mišić.

Slabost srčanog mišića nastaje i kao posledica raznih bolesti, a naročito reumatske groznice, šarlaha, angine i kao posledica alkoholizma, gladovanja, stalnog zamora zakrečenja krvnih žila i starenja.

Akutno zapaljenje srčanog mišića nastupa obično kod mlađih osoba, u toku neke zarazne, teške ili dugotrajne bolesti, dok hronično oboljenje – slabost srčanog mišića obično nastupa tek posle četrdesete godine, ili kao posledica akutnog neizlečenog zapaljenja.

Razvoj hronične slabosti srčanog mišića je postepen i traje obično dosta dugo. U početku bolest ne prouzrokuje gotovo nikakve teškoće sem lakšeg zamora i malo otežanog disanja pri penjanju uzbrdo i trčanju. Postepeno zamor postaje sve češći i teži, a mogu da se jave bolovi u predelu ispred srca. Disanje može da postane tako otežano da mnogi misle da boluju od astme.

U težem stanju bolesnik teško diše ako leži bez visokog uzglavlja, a može da se pojavi i otok jetre sa bolovima ispod desnih rebara, oticanje nogu pa i voda u trbuhu.

Posto je poznato da su prave srčane bolesti gotovo neizlečive, osobe koje imaju slab srčani mišić moraju stalno paziti na ishranu, rad i druge uslove života.

Ishrana je veoma važna, te se o njoj mora voditi računa bez obzira na to da li se bolesnik oseća dobro ili loše.

U lakšim slučajevima može se jesti svako sveže krto meso i riba, sem svinjskog mesa i prerađevina od mesa (meso iz konzerve). Ali u slučaju težeg oboljenja mora se izostaviti gotovo svako meso sem bele ribe, teletine i živine.

Povrće, voće, šećer, med i mlečni proizvodi mogu se jesti u normalnim količinama, a isto tako i testa, griz, pirinač, ječam, krompir, kolači kompot i pekmez.

Blag ruski čaj i prava kafa sa šećerom mogu da budu korisni napici, pa ih ovi bolesnici mogu uzimati u umerenim količinama. Dok je kuhinjska so veoma štetna.