Ubrzanje srčanog rada postoji ako srce kuca više od 80 puta u minuti (kod odraslih). Srednje ubrzanje iznosi do 100 puta, a jako ubrzanje preko 100 otkucaja u minutu. Treba uzeti u obzir da srce male dece kuca znatno brže neko srce odraslih. Broj otkucaja kod novorođenčeta iznosi oko 180 u minutu. Povećan je isto tako broj otkucaja i kod osoba sitnog rasta i kod žena.

Ubrzanje srčanog rada prati gotovo sve zarazne bolesti. Ukoliko je temperatura viša, utoliko srce brže kuca. Ubrzanje može biti prouzrokovano i trovanjem (kafom, čajem, duvanom, alkoholom, gljivama i nekim lekovima). Lučenje izvesnih žlezda (povećanje štitne žlezde, nadbubrežna žlezda, klimaks), težim ili dugotrajnim radom, trudnoćom, krvarenjem, oboljenjem nervnog sistema, oboljenjem srca, promenama krvnog pritiska itd.

U takvom stanju bolesnik oseća brzo kucanje srca, često praćeno nelagodnošću i strahom. Može da nastupi bledilo ili modrilo lica, nesvestica, vrtoglavica, otežano disanje i bolovi iza grudne kosti. Obično je žeđ pojačana, mokrenje obilno, a može nastupiti i proliv. Za vreme napada treba leći. U lakšim slučajevima može doći do poboljšanja ako se stavi led na srce i uzme malo kinina ili valerijane.

Ako je ubrzanje nastalo usled oboljenja srca, potreban je odmor i ležanje. Bolesnik ne sme da puši, da pije alkoholna pića i kafu i da jede tešku hranu i jela koja nadimaju. Treba smiriti živčani sistem, koji je obično nadražen.

Lekove može prema slučaju odrediti samo lekar.