Medu najomraženije pratioce leta, pored previše visokih temperatura, svakako spada letnja prehlada, koja vas, po Marfijevom zakonu, najcešce spopadne baš pred odlazak na odmor. Nije ta prehlada ništa ozbiljno, letnje gripozne infekcije traju cak i krace nego one zimske - ali svakako je neprijatno i može vam umanjiti uživanje u odmoru. Kako se zaštititi od letnje prehlade, to jest, kako rizik od prehlade svesti na minimum? Letnju prehladu je lako dobiti: oznojite se od vrucine, a onda se vozite u otvorenom automobilu (baš vas lepo rashladi vazduh koji struji preko vas), ili na motoru, ili sedite na promaji. Da se razumemo, ako vam je zdravlje inace dobro, od malo promaje, cak i ako ste oznojeni, ništa vam nece biti - ali danas je svima i precesto imunitet oslabljen, što je posledica svakodnevnog stresa. Kombinacija znojenja i promaje vam dodatno oslabi organizam - i virusi pocnu da se razmnožavaju. Još jedan faktor koji znatno doprinosi slabijoj zaštiti od virusa su klimatizovane prostorije - u takvim prostorijama sluzokoža se brzo isuši i time liši prirodne odbrane. Medutim, šta uciniti? Zdravlju vam sigurno nece doprineti ni ako dobijete toplotni udar; na visokim temperaturama neophodno je rashladiti se.
Od velike je pomoci ako zaštitite sluzokožu disajnih puteva. Za to vam može poslužiti neko jako sredstvo koje sadrži ekstrakt ehinacee (takvo sredstvo možete naci u bilo kojoj apoteci), jer to sredstvo stvara zaštitni film preko sluzokože. Pomaže i povremeno ubrizgavanje spreja na bazi morske soli, kao i korišcenje rezveratrola (materija koju u velikoj kolicini sadrži ljuska crnog grožda - ta materija sprecava proizvodnju enzima koji transportuju viruse kroz našu krv). Naravno, poželjno je unositi dovoljne kolicine vitamina i tecnosti u organizam.
Cuvali ste se koliko ste mogli (ili niste), ipak vas je zakacila letnja prehlada, šta sad? Unosite puno tecnosti (ne alkohola), jer ce to pomoci da što pre izbacite viruse iz organizma.

Sok od paradajza

Najnovija istraživanja pokazala su da sok od paradajza može smanjiti slepljivanje krvnih pločica (trombocita) kod ljudi s dijabetesom tip 2. Slepljivanje trombocita može pod odrešenim uslovima izazvati infarkt ili šlog, a dijabetičari imaju povećan rizik od ovakvih problema. Ali, treba obratiti pažnju da se smanji unos natrijuma, ukoliko se u ishranu uvede sok od paradajza. Naučnici kažu da je potrebno produžiti istraživanja u ovom smeru koja bi potvrdila vezu između pijenja soka od paradajza i smanjenog slepljivanja krvnih pločica. Pomenuto ispitivanje sprovedeno je na maloj grupi, svega 20 pacijenata s dijabetesom tip 2, kojima su svakodnevno davane male količine pročišćenog soka od paradajza, i ispostavilo se da on sprečava slepljivanje krvnih pločica. Uz to, da bi se izbegle komplikacije dijabetesa, poput kardiovaskularnih bolesti i stanja sličnih aterosklerozi, preporučuje se svakodnevno jedenje voća i povrća bogatog antioksidantima, integralne žitarice i proizvodi od njih , obrano mleko i mlečni proizvodi i posni proteini.

Aktivnost ublažava bol

Redovno vežbanje smanjuje rizik od upala, opušta i olakšava borbu s kilogramima. Evo nekoliko aktvnosti koje ce doprineti poboljšanju vašeg psihofizickog zdravlja.
Taj ci protiv stresa
Taj ci je prvobitno bio borilacka veština, ali danas se uz pomoc nje borimo protiv novih neprijatelja - umora i stresa. Taj ci vam možda nece pomoci da izgubite suvišne kilograme, ali usporeni ratnicki pokreti sigurno ce smanjiti nivo stresa. Brojna istraživanja su pokazala da vežbanje taj cija smanjuje stres, nervozu, ali i snižava krvni pritisak. Dokazano je, takodje, da vežbanje taj cija poboljšava imunološki sistem i štiti od virusa.
Šetnjom protiv depresije

Samo pola sata brzog hodanja nedeljno ima veci efekat na smanjenje depresije nego antidepresivi. Naime, nakon što je 156 osoba 16 nedelja sprovodilo taj režim vežbanja, pokazalo se da se depresija vratila samo u osam odsto slucajeva. Drugo, istraživanje pokazalo je da hodanje podiže energiju i popravlja raspoloženje.
Jogom protiv glavobolje
Americki lekari smatraju da jogom, jednom od najpoznatijih i najpopularnijih istocnjackih veština i terapija, može da se umanji glavobolja. Naime, cak 75 odsto glavobolja uzrokuje mišicna napetost u predelu vrata, ali i loše držanje. Ljudi koji imaju pognuta ramena i loše držanje, kao i naviku da glavu naginju napred, cesto pate od glavobolja jer su im mišici vrata stalno napeti. Zbog toga se preporucuje redovno vežbanje joge, a osim što ce vas osloboditi mucnih glavobolja, naterace vas i na pravilno držanje.
Trcanjem ublažite bolove u zglobovima i mišicima
Rekreativno trcanje, naravno ako je redovno i pravilno, štiti osetljive zglobove od oštecenja i bola. Istraživanja su potvrdila da odrasle osobe koje su se bavile rekreativnim trcanjem imaju 25 odsto manje šanse da pate od bolova u mišicima, a manja je i mogucnost pojave artritisa. Zato trcite redovno, a vaše kosti, mišici, zglobovi i tetive naviknuce se na svakodnevno poskakivanje.
Pilatesom protiv bolova u ledima
Mnogi fizioterapeuti preporucuju bavljenje pilatesom jer se tako najlakše jacaju mišici koji pridržavaju kicmu. Bolovi u ledima najcešce su uzrokovani lošim držanjem, a pažljivo odabranim vežbama jaca se muskulatura celog tela, s naglaskom na posturalnoj muskulaturi, odnosno mišicima odgovornim za držanje tela. Vežbe istezanja uklonice bolove i popraviti držanje.

Ulje lanenih semenki snižava krvni pritisak

60 pacijenata s displipidemijom su tokom 3 meseca dobijali dodatke ishrani s biljnim uljima. Ulje semenki lana bogato je omega-3-masnim kiselinama Jedni su dobijali ulje semenki lana, koje je bogato ?-3 masnom kiselinom (a-linolenska), dok je druga grupa dobijala ulje šafranike kao izvor ?-6 masnih kiselina (linolna). Arterijski krvni pritisak je meren pre i nakon intervencije i vrednosti su po završetku studije bile znatno niže u grupi koja je kao dodatak ishrani dobijala ulje semenki lana. Opažen hipotenzivni ucinak a-linolenske kiseline je još jedan mehanizam koji objašnjava poznato kardioprotektivno delovanje ?-3 masnih kiselina.

Volite sebe pa će vas i drugi voleti

Zracimo li samopouzdanjem, privlacicemo osobe koje će nas ceniti, no ako smo nezadovoljni samima sobom, naletecemo na ljude koji ce nas stalno kritikovati, tvrde psiholozi. To se posebno iskazuje u polnom životu. Osobe koje vole sebe i zadovoljne su svojim izgledom privlace suprotni spol poput magneta. Nacin na koji doživljavamo same sebe oblikuje se u najranijoj životnoj dobi i uveliko zavisi o odnosu najuže obitelji prema nama. Kako biste osvestili taj uticaj, zamislite da ste Sunce, a clanovi porodice planete. Oni koji su imali najveci uticaj najbliže se okrecu oko vas. Razmislite o njihovom karakteru i na koji su sve nacin ostavili traga na vama, bilo pozitivno ili negativno.
Pokažite da uživate u životu
Prekrstene ruke, stidljiv ili rezervisan, krut izraz lica delovace odbojno. Pokažite da uživate u sebi i životu. Opušteno držanje tela, raširene ruke i osmeh od uha do uha govore da je rec o osobi koja je ugodno društvo i samoj sebi ali i svima drugima oko nje.

Vino produžava život

Vino u umerenim kolicinama stimulise varenje, rad srca i krvotok, stoga mnogi nutricionisti i lekari preporucuju uvrstiti cašu vina u svakodnevnu ishranu. Dve šoljice kafe na dan pomažu zdravlju srca, smanjuju rizik od dijabetesa i olakšavaju mišicnu bol koja je posledica vezbanja. Deluje antisepticki i regulise mnoge procese u našem organizmu. Preporucuje ga se piti uz jelo jer kiselinom doseže nivo kiseline želucanog soka i omogucuje bolje varenje. Polifenoli, kojima vino obiluje, prirodni su sastojci koji smanjuju rizik od razlicita oboljenja, osobito srca i krvnih žila. Caša vina na dan znatno umanjuje mogucnost nastanka karcinoma, povoljno deluje na povecanje pozitivnog holesterola (HDL) i pridonosi smanjenju opasnog (LDL) holesterola, koji uzrokuje kardiovaskularne bolesti. I kavoljupci mogu biti zadovoljni jer je kafa i službeno proglašena zdravim napitkom. Polifenoli, kojima vino obiluje, prirodni su sastojci koji smanjuju rizik od razlicita oboljenja, posebno srca i krvnih žila.

Kaktus za uži struk

Caralluma fimbriata je jestivi kaktus koji plemena u Indiji koriste za suzbijanje apetita. Da bi proverili delotvornost ovog kaktusa i eventualni uticaj na promenu telesne mase zbog odsutnosti gladi indijski su naucnici pedesetorici gojaznih dobrovoljaca tokom 2 meseca davali po 1 g ekstrakta ovog kaktusa. Pokazalo se da Caralluma ?mbriata zaista suzbija apetit, ali bez znatnog uticaja na telesnu masu ili BMI. Medutim, eksperimentalnoj se skupini, u uporedbi s onima koji su dobivali placebo, smanjio struk!

Odlučno razmišljanje vodi uspehu

Brza rešenja za vracanje samopouzdanja ne postoje. Želite li poraditi na verovanju u sebe, okrenite se sebi i svojim snagama jer samo tako možete rešiti problem. Sve što vam je potrebno je volja, trud i vreme. Brza rešenja nisu moguca jer ako ste 20 godina imali negativano mišljenje o sebi, toga se negativnog modela razmišljanja ne možete rešiti na brzinu. Uspešne osobe svoje ciljeve ostvaruju polako, korak po korak, a ne preko noci. Samo uz trud i brojne pokušaje uspecete se zauvek rešiti negativnih misli i vratiti izgubljenu veru u sebe. Kad god vas obuzmu crne misli, pocnite razmišljati ili raditi nešto što vas veseli. U stresnim situacijama te se negativne misli mogu ponovno javiti, ali kljuc je u tome da se s njima treba hrabro suociti i nauciti izici na kraj. Recept za vracanje samopouzdanja je jednostavan, a sastoji se od koraka pomocu kojih cete uz trud i, naravno, strpljenje, postici željene rezultate i uspeh u svemu cega cete se prihvatiti u privatnom ili poslovnom aspektu života.

Curry za sivu materiju

Starije osobe koje cesto hranu zacinjavaju curryjem, s obzirom na promene kognitivnih funkcija, bolje prolaze od onih koji curry ne koriste nikad ili retko, pokazuje studija sprovedena u Singaporu. Starije osobe dobi 60-93 godina su ispunjavale testove za procenu mentalnih sposobnosti i najbolje su rezultate postigli oni koji cešce uživaju u curryju. Zasluge se pripisuju kurkuminu, materiji iz jednog od zacina koji se koristi za izradu curryja.

Krastavac čisti od otrova

Ima malo natrijuma a mnogo kalijuma, pa ga ne treba soliti da se taj povoljan odnos ne bi narušio. – Koristan u borbi protiv celulita Prilicno je rašireno mišljenje da krastavac nema nikakvu hranljivu vrednost, cak da je štetan. Lako je ustanoviti da tako misle neupuceni – dovoljno je tek usputno se upoznati s njegovim biološkim sastavom – mineralima i vitaminima – pa da se uverimo u suprotno. Krastavac, doduše, ima najmanju energetsku vrednost od svih povrtarskih kultura (100 grama krastavaca sadrži samo 58 kJ ili 14 kcal), uslovljenu malim sadržajem belancevina (0,6 odsto), ugljenih hidrata (3,2), masti (0,1) i velikim procentom vode (95,7), ali mu je ukupna kolicina mineralnih sastojaka oko 400 mg%. Od toga oko polovinu cini kalijum (160 mg%). Ostalo su kalcijum, fosfor, natrijum, gvožde, mangan i jod. Visoki procenat kalijuma i mali procenat natrijuma daje krastavcu izuzetno delotvorno diureticno svojstvo. Da bi se ono sacuvalo, on se ne sme soliti, kako se taj odnos ne bi promenio unošenjem natrijuma iz soli, cime bi krastavac izgubio jedno od svojih najvrednijih svojstava. Zbog toga se ovo povrce preporucuje pri otežanom mokrenju, bolestima srca i bubrega, a i protiv reume. Pošto rastvara mokracnu kiselinu, koristan je osobama s kamenom u bubrezima i mokracnom mehuru, a time što podstice izlucivanje vode, krastavac potpomaže i izlucivanje otrovnih sastojaka iz organizma, pa treba da ga jedu žene koje pate od celulita. Sirovi krastavac reguliše rad creva, a stolicu cini mekšom. Snižava šecer u krvi pa se preporucuje i dijabeticarima, a posebno kao dijetalna hrana osobama sklonim debljanju.

Najbolji saveznici srca i mozga

Ove namirnice će vam pomoći da tokom vrelih dana zaštitite srce na prirodan način. Naravno, ove namirnice bi trebalo da se nađu u ishrani i svakog dana ukoliko imate problema sa srcem i krvnim sudovima.

Beli luk
Oružje u borbi protiv kardiovaskularnih oboljenja To je apsolutni šampion kada je reč o zaštiti krvnih sudova i srca. Snižava holesterol i pritisak i sprečava stvaranje krvnih urgušaka. Preporuka stručnjaka: Jedan čen dnevno omogućava da se nivo holesterola smanji za 20 odsto. Kuvanje ne utiče na njegova svojstva.

Vino
Za prohodne arterije. Ako se pije u umerenim količinama, vino podiže nivo dobrog holesterola (HDL) koji pročišćava arterije. Takođe, štiti srce zahvaljujući taninima (polifenolima) i flavonoidima. Osim toga, sprečava stvaranje naslaga na zidovima krvnih sudova, što se objašnjava prisustvom acetilsalicilne kiseline, koja nije ništa drugo nego aspirin! Preporuka stručnjaka: Od jedne do tri čaše vina dnevno. Više od toga šteti zdravlju!

Kupus
Nutricionistička zvezda To je koncentrat vitamina C, A, E i B, selena i cinka, a svi oni zajedno predstavljaju odlično sredstvo za zaštitu mozga. Preporučuje se i za usporavanje razvoja Alchajmerove bolesti. Preporuka stručnjaka: Jednom nedeljno.

Pivski kvasac
Za centralni nervni sistem Pivski kvasac je namirnica koja sadrži ubedljivo najviše vitamina iz grupe B, koji imaju ključnu ulogu u zaštiti centralnog nervnog sistema. Sadrži i cink i selen, koji takođe blagotvorno deluju na nervni sistem.

Keleraba

Keleraba je lepa i zanimljiva biljka, vrlo plemenito, ukusno i korisno povrće. Vodi poreklo od kupusa. Odmah iznad zemlje nabrekla stabljika oblikuje “jabuku” sa čije čitave površine rastu lisnate peteljke, što je u botanici jedinstven slučaj. “Jabuka” je, dok je mlada, vrlo sočna, mekana i ukusna, pa se može pripremati za jelo sirova kao salata, no ipak se najčešće kuva, pirja ili peče kao gomoljasto povrće. Može se jesti samo dok je mlada i ne može se čuvati (osim u hladnjacima i duboko smrznuta), jer ubrzo postane drvenasta, tvrda i nije za jelo. Postoji uobičajena bledozelena keleraba, koja je pogodna za uzgoj u staklenicima i koju najviše koristimo. Mnoge domaćice daju, međutim, prednost plavo-ljubičastim sortama, koje su takođe pogodne za uzgoj u staklenicima. LJubičasta keleraba je, navodno, sočnija, mekša i ima manje karakterističnih drvenastih proraslina, kad malo starija. Plavkasto-ljubičastu boju dobiva od glikozida antocijana, koncentrisanog u kori.

Malinom protiv raka

Egalinska kiselina deluje na maligne ćelije, koje se umnožavaju velikom brzinom, tako što usporava i u određenoj koncentraciji potpuno sprečava njegovu deobu. Jagodičasto voće malina sadrži elaginsku kiselinu koja blagotvorno deluje na ćelije koje su oštećene kancerom, navedeno je u naučnom radu srpskih istraživača koji je nedavno objavljen u britanskom časopisu „Hemija hrane”, čiji je izdavač Institut u Redingu. Kako se navodi u tom časopisu, sem elaginske kiseline, i drugi njeni sastojci, antocijanini i polifonoli, imaju preventivno dejstvo protiv ove rasprostranjene bolesti kod nas i u svetu. Preventive radi, dovoljno je dnevno pojesti 130 grama ovog jagodičastog voća. I smrznuta malina zadržava elaginsku kiselinu.

Pistaći

Ove semenke izuzetno su bogate kalijumom, kalcijumom, vitaminima C, A, i E, kao i folatima. Pistaći, ta omiljena dekoracija mnogih, naročito istočnjačkih, poslastica, su semenke malih stabala, poreklom iz južnog Turkestana, a već četiri milenijuma se gaje u celom Sredozemnom basenu. Ima ih više vrsta, a stabla im se dele na muška i ženska (kao kod kivija). Semenka je prekrivena crvenosmeđom opnom, a jezgro joj je intenzivno zeleno, pa se rado koristi za sladoled. LJuska se otvara poput školjke. Prodaju se kao usoljene grickalice, a mogu se koristiti za dodavanje ratluku, svim kolačima (kao zamena za orahe), raznim kremovima, voćnim salatama… Ukus pistaća je veoma nežan, ali se kuvanjem ta prefinjena aroma gubi – ali, boja i dalje ostaje. No, nisu samo lepi i ukusni, nego su i zdravi. Pistaći, naime, u 100 grama sadrže 107 miligrama kalcijuma (važnog za gradnju kostiju i zuba), 121 miligram magnezijuma, 490 miligrama fosfora i čak 1.025 miligrama kalijuma (bitnog za čišćenje organizma), dok natrijuma ima zanemarljivo malo. Uz to, ima i mikroelemenata: gvožđa, cinka, bakra, mangana, selena, kao i vitamina C (pet miligrama), kao i folata, važnih za njegovu apsorpciju, zatim vitamina A (28 mikrograma), E (4,6 mikrograma) i brojnih aminokiselina.

Jetra je glavna laboratorija organizma

Naša jetra svakodnevno obavlja izuzetan posao kako bi nas održala živima i zdravima; ima ključnu ulogu u metabolizovanju hrane koju jedemo te u procesu detoksikacije - izlučivanja štetnih materija iz organizma. Koliko ste zapravo dobri prema svojoj jetri?! Opterećujete li je svakodnevnim unosom alkohola, neumerenih količina masti te raznih lekova? Moderan stil života obeležen pušenjem, stresom, nekvalitetnom ishranom, neselektivnom upotrebom lekova... odražava se na jetri, pa se ponekad kaže da je jetra ogledalo našeg zdravlja. U modernoj populaciji česta je pojava "prikrivenog" poremećaja rada jetre. Simptomi mogu obuhvatati celi spektar poremećaja, poput hroničnog umora, depresije, čestih glavobolja, nesanice, promene raspoloženja, PMS-a. Probavni simptomi disfunkcije jetre uključuju mučninu, nepodnošenje masti, nadutost, epizode zatvora i proliva i gubitak apetita.