Povišeni holesterol može da nastane iz više razloga, čak i kod osoba s normalnom težinom i kod onih koji se umereno hrane. Treba ga korigovati da bi se sačuvalo srce Prema proceni studijske grupe Evropskog udruženja za aterosklerozu, holesterol je i dalje rasprostranjen rizik za nastanak bolesti srca i krvotoka, ne samo u starijem životnom dobu, već i kod mlađih ljudi, čak i kod dece. Rezultati njihovih istraživanja pokazali su da je nizak nivo ukupnog holesterola povezan s nižom stopom smrtnosti. Trebalo bi ga proveriti bar jednom godišnje, i u slučaju povećanja korigovati. Ove preporuke odnose se na zdrave osobe, čak i one koje imaju normalnu telesnu težinu i koje se umereno hrane. O kakvoj masnoći je reč i zašto korekcija ishrane ponekad ne pomaže u snižavanju holesterola?

Stručnjaci su holesterol prvi put izolovali iz žučnog kamenca, i po njemu je dobio naziv. U organizmu ima više značajnih funkcija, budući da je normalni sastojak krvne plazme, mozga, ćelijskih membrana, žučnih soli, vitamina De. Učestvuje i u sintezi adrenalina, steroidnih i seksualnih hormona. Kožu čuva od isušivanja. Pomaže i apsorpciju masnih kiselina u crevima, transportuje ih ukrvi, a zatim i do ćelija gde se pretvara u energiju.

Proizvodi ga i organizam

Holesterol dospeva u organizam namirnicama u kojima je vezan za masne kiseline, saznajemo od dr medicinskih nauka Vesne Mijailović, interniste – endokrinologa. Od masnih kiselina se odvaja delovanjem pankreasne lipaze, a zatim se emulguje u tankom crevu pod uticajem žučnih soli. Potom limfom dolazi do venske krvi, gde se vezuje za lipoproteine. Kada se spaja s lipoproteinima male gustine (LDL) naziva se još i „loš”, budući da transportuje 75 odsto ukupne masnoće, a kad se spaja sa lipoproteinima velike gustine (HDL) nastaje „dobar” holesterol koji nosi samo 20 odsto masti. „„Dobar” holesterol uklanja višak „lošeg” holesterola iz cirkulacije i prenosi ga u jetru, gde se putem žuči izbacuje iz organizma.

Međutim, kad nema dovoljno HDL holesterola ili ima previše LDL holesterola, sav višak se zadržava na zidovima krvnih sudova, gde se stvaraju masni jastučići koji ih sužavaju(ateroskleroza), a krv i hranljivi sastojci sve teže dolaze do organa i tkiva. To je prvi uslov za pojavu bolesti krvnih sudova i srca, nastanak tromboze i drugih bolesti oslabljene cirkulacije.

Višak holesterola delimično uklanjaju i ćelije jetre koje ga koriste za proizvodnju žuči, objašnjava dr Mijailović, ali glavnu ulogu imaju LDL receptori na ćelijskim membranama koje ga uvlače u ćelije. Koliko će ove masne supstance ući u ćelije, zavisi od broja njihovih receptora. Kada ih ćelije imaju dovoljno, brzo se napune holesterolom i isto tako ih brzo potroše u fizičkim aktivnostima. Ako izostane njegova potrošnja, nakupljeni holesterol pokreće mehanizam kojim se zatvaraju „vrata” ćelija, odnosno stvaranje receptora. Sav višak holesterola tada ostaje u cirkulaciji.

Nivo holesterola u krvi može da se povećava i zbog nedovoljnog broja ćelijskih receptora ili njihove smanjene osetljivosti. Receptori jetre, nadbubrega, polnih žlezda, organa koji su najveći potrošači holesterola, mogu zbog nekog naslednog ili stečenog poremećaja i da ga ne prepoznaju, navodi naša sagovornica. Tada je moguće da osoba normalne težine ima povišen holesterol u krvi.

Čašica pića ga snižava

Prevelike količine holesterola ne mogu da se dugo održavaju u krvi. Višak se preliva u ćelije gde je moguće ući i bez aktivnosti receptora, kao što su glatke mišićne ćelije bubrega i srca i endotela u zidovima krvnih sudova i makrofagi. U njima se tada holesterol nakuplja i oštećuje ih. Povećan holesterol u krvi može da nastane i zbog nedostatka lipoproteinske lipaze. U tom slučaju se ne oslobađa u perifernoj cirkulaciji i ćelije ga ne preuzimaju kao izvor energije.

Po rečima naše sagovornice, povećanje holesterola u krvi ipak najčešće nastaje preteranim uzimanjem namirnica i masnoća životinjskog porekla, a zatim zbog nedostatka hormona tiroksina usled smanjene funkcije štitaste žlezde, smanjene proizvodnje estrogena kod žena u menopauzi, gojaznosti i dijabetesa. Povišen holesterol je pratilac i oboljenja koja izazivaju suženje žučnih kanala i žučnih kamenaca, jer se sav izlučeni holesterol iz žuči vraća u krv.

Procenjuje se da se 25 do 75 odsto holesterola apsorbuje iz namirnica životinjskog porekla, u proseku oko 500-1.000 mg. Organizam ga i samostalno proizvodi u jetri i sluznici creva i to dva do tri puta više nego što se uzima hranom. Namirnice i masnoće životinjskog porekla su izvor lošeg holesterola (LDL) i njihovo konzumiranje treba ograničiti, naročito posle tridesete godine i to na 50 do 60 g dnevno. Kada se utvrdi povišen holesterol u krvi, najvažnije je smanjiti ukupan kalorijski unos i korigovati ishranu, savetuje doktorka Mijailović. Korekcija ishrane podrazumeva uzimanje namirnica sa nezasićenim masnim kiselinama u manjim količinama – oraha, lešnika, badema i klica žitarica. Masti životinjskog porekla trebalo bi zameniti uljima sa polinezasićenim masnim kiselinama koje se dobijaju iz semena suncokreta, kukuruza, bundeve, soje. Međutim, njihovim uzimanjem smanjuje se ukupni holesterol, pa i zaštitni. Ne bi ih trebalo uzimati više od 15 do 25 g dnevno.

Maslinovo ulje povećava nivo dobrog holesterola, ali ne snižava mnogo ukupni holesterol. Može se uzimati 15 do 30 g dnevno. Da bi se uspostavila ravnoteža u snižavanju ukupnog holesterola i podizanja dobrog, ulja dobijena iz semena i maslina trebalo bi koristiti naizmenično, nikada istovremeno.

Ranije se smatralo da izbegavanje jaja, naročito žumanca, može da smanji ukupni holesterol. Međutim, utvrđeno je da dugotrajan nedostatak luteina iz žumanceta može da oslabi vid. Mogu se uzimati tri obarena jaja nedeljno. Posebno se preporučuje riba, budući da sadrži korisne nezasićene masne kiseline. Umerene doze alkoholnih pića (pola čaše vina, čaša piva ili čašica žestokog pića) mogu se povremeno uzimati, budući da alkohol povećava dobar holesterol. Uz korekciju ishrane, neophodna je i fizička aktivnost bar jedan sat dnevno.

Pomažu i semenke jabuka

Pojedine namirnice, naročito one koje sadrže biljna vlakna, sprečavaju resorpciju masti i korisne su za snižavanje holesterola. Po nekim istraživanjima svakodnevno uzimanje bar dve jabuke i grickanje njihovih semenki može da smanji holesterol i za 38 odsto. Čen svežeg belog luka ili kapsula njegovog ulja dnevno ima takođe pozitivan učinak. Avokado (polovina do jednog i po ploda dnevno) po jednoj studiji bolje reguliše holesterol nego dijeta. Ječam sadrži i do 35 odsto nezasićenih masnih kiselina koje smanjuju loš holesterol u krvi. Pomažu i artičoka, sveža ili u kapima, čaj od koprive ili maslačka.

Kada je potrebno uzimati lekove za smanjenje holesterola? Po rečima dr Vesne Mijailović, lekar određuje kada je neophodno uzimanje lekova i vrstu, budući da i ovi medikamenti mogu da imaju neželjena dejstva. Preporučuje se posle procene rizika od ubrzane ateroskleroze i utvrđivanja odnosa dobrog i lošeg holesterola. Najčešće se propisuje srčanim bolesnicima, osobama koje su preležale infarkt i moždani udar, pušačima, onima koji imaju povišen pritisak ili su higijensko-dijetetskim merama sve učinili da ga snize, a holesterol je ostao povišen.

Holesterol u namirnicama

Osobe koje imaju povišen holesterol ili aterosklerozu trebalo bi da ograniče unos holesterola na 300 mg dnevno. Mozak (100 g) sadrži oko 2.300 mg holesterola; pileća džigerica, u istoj količini, 500 mg, teleća 370 mg, a svinjska 260 mg; jaje (tvrdo kuvano) 274 mg; svinjsko meso 121 mg; hamburger u proseku 120 mg; sir gauda 114 mg; slatka pavlaka 111 mg; krem sir 110 mg; kisela pavlaka (20 odsto mlečne masti) 66 mg; majonez 105 mg; goveđa šnicla 101 mg; slanina 93 mg; pileće viršle 100 mg; batak 91 mg; belo meso 69 mg; sardine 61 mg; tunjevina 31 mg; svinjska pašteta 50 mg; sladoled oko 44 mg; mleko (3,3 odsto mm) 14 mg; jogurt 13 mg.

Prema najnovijim preporukama studijske grupe Evropskog udruženja za aterosklerozu, optimalne vrednosti ukupnog holesterola su manje od 5,2 mmol/l, granično visoke od 5,2 do 6,5 mmol/l, a iznad ovih vrednosti visoko rizične. Poželjne vrednosti za LDL holesterol su niže od 3,5 mmol/l, a rizične veće od 4,1 mmol/l. Poželjne vrednosti za HDL holesterol su veće od 1,4 mmol/l, a rizične ako su manje od 0,9 mmol/l.