Lečenje travkama

Aloja [Barbadensis Miller Liliaceae . Aloe vera-Aloj.Liliaceae.]

OPIS BILJKE:
Od davnina je poznata kao eliksir dugovečnosti. Zbog svoje hranjive vrednosti i izuzetnih lekovitih svojstava nazivaju je "Kraljicom lekovitih biljaka". U svetu je poznatija kao Aloe vera Barbadensis Miller. Ime je dobila po botaničaru Milleru koji ju je otkrio na strvu Barbadosu i uvrstio u registar lekovitog bilja. Rec Aloe potiče iz latinske forme arapskog naziva "Aloeh", Sirijskog "Alwai" ili hebrejskog "Halal", cije je znacenje "izuzetno gorka materija", što ukazuje na izuzetno gorku žutu tečnost, mleko, odnosno sok, koju sadrži biljka a nalazi se neposredno ispod tankog kožastog tkiva odnosno kore.
Komercijalni naziv Aloa Vera je latinskog porekla i znaci "prava Aloa". Žuti "lekoviti" sok su u ove svrhe koristili još u 4 veku p.n.e. Aloa je hranljiva biljka za svaku ćeliju ljudskog organizma. Kada je ćelija zdrava, onda je otporna i sposobna da izvrši sve funkcije koje joj je priroda dala. Biljka je radi vlastitog opstanka razvila bogat sadržaj vitamina, aminokiselina, enzima i mineralnih materija da bi osigurala svoj opstanak u oskudnim okolnostima postojanja. Sama lekovitost AV se nalazi u komponentama koje imaju različite i specijalne energetske vrednosti. Aloe je biljka koja spada u porodicu ljiljana i u svetu je poznato preko 250 vrsta od kojih svega 4 imaju lekovito dejstvo, a najveće Aloe Vera (Barbadensis Miler). Sečenjem listova i njihovim presovanjem cedi se sok koji se stabilizuje Papajom, a ima hranljivi i lekoviti učinak koji daju preko 200 aktivnih sastojaka Aloe potrebnih za svakodnevno funkcionisanje svake ćelije.. Prirodno raste samo u podrucjima sa toplom i suvom klimom (najbolji uslovi su tamo gdje je prosečna godišnja temperatura iznad 22°C npr. Karibi, Meksiko). Od biljke se najviše upotrebljava njezin gel, želatinasta masa koja se nalazi u unutrašnjosti lista. Aloe Barbadensis Miller ima sabljaste, špicaste listove, sa testerastim ivicama, koji po obliku podsećaju na ružu, rastu pri zemlji. Iz sredine ruže raste cvetna drška koja se završava u vidu žutog ili crvenkastog cevolikog cveća. Aloa spada u porodicu ljiljana, a cvet koliko-toliko podseća na cvet istocnog ljiljana.
Sadrzaj
Naučnici su ustanovili da gel Aloe vere sadrži preko 240 hranjivih i lekovitih sastojaka i medu njima: VITAMINE: A, B1, B2, B3, B6, B9, B12, C, E i folnu kiselinu; MINERALE: (više od 20); Gel sadrzi magnezijum, mangan, cink, bakar, hrom, kalcijum, kalijum i gvozdje. MUKOPOLISAHARIDE: imuno-modulatori (pomažu kod AIDS-a, karcinoma, imunoloških poremećaja), antioksidansi, imaju protivupalno, antibakterijsko i antivirusno delovanje. AMINOKISELINE: (potrebne za sintezu belančevina) - Ljudskom organizmu su neophodne 22 aminokiseline koje su neophodne za izgradnju belančevina. Gel aloe Vere obezbedjuje 20 od ovih aminokiselina. Ono sto je jos vaznije je da ovaj gel obezbedjuje osam od osam esencijalnih amionokiselina koje nije moguće proizvesti u organmizmu i koje se zbog toga moraju uzimati hranom. ENZIME: (16 enzima) iz grupe proteaza, amilaza, lipaza i celulaza (pomažu varenje belančevina, ugljenih hidrata, masti i celuloze) ANTRAKININE Najvazniji medju njima su aloin i emodin, ali svi zajedno predstavljaju moćne analgetike, i priznato im je posedovanje antibakterijskih i baktericidnih svojstava. U čistom obliku, oni su i moćni laksativi. LIGNINE Ova drvenasta supstanca omogucava Aloi Veri da prodire duboko u kozu. SAPONINE Ovo su penušave (sapunaste) supstance koje ispoljavaju antimikrobijalni efekat protiv bakterija, virusa, gljivica i kvasaca kao sto je kandida, STEROLE Tri glavna medju njima deluju kao moćni antiinflamatorni (antizapaljenski) agensi. Aloe Vera je : Imunostimulans (jaca opštu otpornost, prevencija bolesti - rak, aids, psorijaza, kolagenoze), Detoksikans (od otrova, alkohola, narkotika), Antioksidans (slobodni radikali), Antivirusno (herpes i ostalo), Baktericidno (uništava bakterije), Fungicidno (gljivice - Candida i dr.), Antiflogistik (upalni procesi svih sistema), Analgeticno (smanjuje bolove), Adstrigentno (steže površinu kože i sluzokože), Laksantno (reguliše stolicu), Stimulans (reguliše status psihe) i Antidijabeticno (smanjuje nivo šecera).
Upotreba
Ako se gel Aloe vere pije kao napitak (oralna upotreba), deluje dobrotvorno na mnogobrojne funkcije organizma: - jača imunološki sistem - smanjuje upale - uništava viruse, bakterije, gljivice, parazite, licinke i spore - detoksifikuje organizam - podstiče metabolizam i delovanje svih organa: jetre, žuci, bubrega, srca, nervnog i sistema za varenje, kože, očiju… - pomaže kod odvikavanja od pušenja, alkohola i opojnih droga. - Kod lokalne upotrebe u obliku krema, sprejeva i kapljica idealno je sredstvo za: negu kože, alergije, zaceljivanje rana i opeklina, zaustavljanje krvarenja iz rana, kod bolova u zglobovima i mišicima, za njegu zubi i usne šupljine (upala desni, paradentoza, afte), negu i bolesti očiju (konjunktivitis, mrena), za akne, seboreju, peruti.
Delovanje
Podstiče varenje, neutralizuje povišenu želudačnu kiselinu, uravnotežuje delovanje gastrointestinalnih simbiotičnih bakterija, smanjuje gljivice, normalizira pH stolice, pomaže kod iritabilnog crevnog sindroma, kolitisa, proliva i zatvorenosti. Prodire kroz zidove trakta za varenje, ispire štetne bakterije i čisti crevne resice od naslaga. Na taj način smanjuje upale i povećava apsorpciju hranjivih materija. JETRA I ŽUC - Poboljšava rad jetre, detoksifikuje je i regenerise. Preporučuje se kao dodatna terapija kod bolesti žuci, ciroze jetre, akutnog i hroničnog hepatitisa i masne jetre. ŠEĆERNA BOLEST - Reguliše i snižava nivo šecera u krvi, smanjuje oscilacije šecera (posebno važno kod bolesnika na inzulinu). SRCE I KRVNE ŽILE - Jača srčani mišic. Snižava nivo holesterola u krvi i krvni pritisak te smanjuje učestalost napada angine pektoris. BOLESTI IMUNOLOŠKOG sistemA (TUMORI, RAK, AIDS) - Aloe vera sadrži faktore koji uništavaju tumore (alfa faktor, blokira dotok krvi u rastući tumor, acemanan). Podstiče imunološki sistem. Kao dopunska terapija, smanjuje štetne nuspojave hemo i radio terapije. ALERGIJSKE BOLESTI, ASTMA - Ublažava simptome astme i alergija. MOKRAĆNI PUTEVI I PROSTATA - Ublažava akutne i hronicne upale, deluje i na bakterije koje su otporne na antibiotike (npr. Escherichia Colli). RESPIRATORNI ORGANI - Pomaže kod akutnih i hroničnih upala respiratornih organa (upala sinusa, ždrela, glasnih žica, pluća itd.). BOLOVI U ZGLOBOVIMA, REUMA, OSTEOARTRITIS, OSTEOPOROZA - Smanjuje upalu, crvenilo, bolove i oticanje zglobova i mišica. Deluje je kod uganuća, nategnuća i upala tetiva, modrica. Pomaže kod neuralgija, išijasa i glavobolje. U kombinaciji sa organskim spojevima kalcijuma deluje je kod osteoporoze. BOLESTI OČIJU - U obliku kapljica za oči uspešno se upotrebljava kod upale očne sluznice (konjunktivitis), mrene, trahoma, glaukoma, keratitisa (upale rožnjace), herpes simplexa. NEGA KOŽE I KOŽNE BOLESTI - Izvanredno vlaži kožu jer prodire do najdubljeg dermalnog sloja, pomladjuje kožu jer povećava stvaranje fibroblasta 8x brže nego je to normalno te na taj način ubrzava zaceljivanje rana. Izvanredna je za suvu, osetljivu i oštecenu kožu, ublažava i otklanja staračke pege po rukama. Oralnom primenom u obliku napitka i lokalnom u obliku krema delotvorna je kod psorijaze.

Andjelika

narodni naziv: angelika, andjeoski koren, andjeosko drvo, kravojac, divlja pirevina, siriš, šiviz
Opis biljke:
Andjelika je dvogodišnja biljka iz porodice štitarki. Prilično je nalik kimu i anišu. Dostiže visinu do 2 m. Stabljika je okrugla, uzdužno brazdasta, šuplja i plavičaste boje. Grana se samo na gornjim delovima. Listovi su veliki, dvostruko i trostruko razdeljeni i na krajevima nazubljeni. Cvet je štitac sa zelenim i žuto belim cvetićima. Ogranci štica imaju kratke, čekinjaste zaštitne listiće. Koren je smedje ili crveno smedje boje. Miris korena je jako aromatičan i prijatan, a ukus sladunjav, posle oštar i gorak.U nekim delovima naše zemlje raste srodna vrsta Angelica archangelica L. I jedna i druga su lekovite osim što se A. Archangelica od A. Silvestris razlikuje po izrazitoj aromatičnosti i skoro kuglastim, 20 do 40 raširenim štitovima. Naraste u visinu 2-3 m, a donji listovi su joj 60-90 cm dugački. Podanak je u A. silvestris puzav, dug oko 1 m, sa mnogo žila. Aromatični, oštar ukus daje korenu eterično ulje, kiseline valerijane i angelike, i jabučnu kiselinu. Miris i ukus angelice slični su mošusu ili vanili.
Stanište: Rasprostranjena je na planinskom području, uglavnom na visinama od 1500 do 2500 metara.
Lekoviti deo biljke: Cela biljka.
Lekovito delovanje:
Čaj od listova andjelike greje želudac, čisti krv i mokraćni mehur. U mešavini sa drugim biljkama izlučuje otrovne i pokvarene sokove iz krvi, želuca i črieva, takodje otklanja bolove u stomaku, nadimanje, dizenteriju, grčeve i otvorene i zatvorene šuljeve (hemeroide), sluz u prsima, bolesti grla, a isto tako, veoma je koristan u lečenju kožnih bolesti i osipa. Dobro deluje na želudac jer pospešuje izlučivanje sokova za varenje i ostale funkcije. Angelika prvenstveno povećava apetit, pa zbod toga ulazi u sastav mnogih čajeva za želudac. Ekstrakt sirove biljke deluje izvrsno kod slabog varenja. Kapi angelike sa medom pomažu kod začepljenosti bronhija i protiv hroničnog bronhitisa. Andjelika je jedna od najstarijih lekovitih biljaka, koja do danas nije izgubila na vrednosti. Kao čaj se koristi korenje, ali ga ne treba dugo kuvati da ne bi isparila eterična ulja. Za spoljnu upotrebu koristi se alkoholni ekstrakt andjelike kod ishijasa, bolnih nerava, i kao preparat za masiranje.

Anis

narodni naziv: anason, anis, slatki janež, slatki komorac, slatki kopar, slatki kumin
Opis biljke: Aniš je jednogodišnja biljka koja izraste od 50 do 100 cm visine. Ima granatu, dlačicama pokrivenu šupIju stabljiku, sa belim cvetićima. Donji listovi sastoje se od 3 okruglasto urezana listića, srednji listovi su prstenasti, a gornji listovi su uski i rezdeljeni. Plod jedugačak od 3 do 6 mm jajastog oblika, prema vrhu sužen, a sa strane malo stisnut. Polod je svetlo zelene ili svetlo sive boje.
Stanište: Rasprostranjena je na planinskom području.
Lekoviti deo biljke: Za lek se upotrebljava plod, odnosno zrelo seme koje se sbere samo po suvom vremenu.
Lekovito delovanje: Seme aniša djeluje protiv nadimanja, umiruje grčeve, jača želudac i pospešuje varenje i izbacivanje štetnih sokova iz organizma, čisti krv i jača nerve. Čisti od sluzi pluća, želudac, mehur i bubrege, jača probavne organe, popravlja neurednu menstruaciju i otklanja nesanicu.Mleveni anis brzo gubi ukus i miris, pa ga treba mleti neposredno pre upotrebe. Takodje se koristi u industriji kolača i slatkiša, kozmetičkih proizvoda i u proizvodnju likera. Po čitavom svetu postoje likeri i rakije sa mirisom aniša, poput francuskog pernoa, turskog specijaliteta raki, grčkog uza i makedonske mastike. Pravi aniš se danas upotrebljava tek u neznatnim količinama jer ga je potisnuo zvezdoliki aniš koji ima miris i ukus aniša, ali botanički nije ni u kakvoj vezi sa njim.
Anis deluje protiv nadimanja, smiruje grčeve i ubrzava probavu. Ako jedete previše masne hrane, jake začine, ili pržena jela, probava se odvija sporije ili je vrlo otežana, a jetra trpi. Nemojte se čuditi mučnini nakon preobilnih masnih i začinjenih obroka. Ostali simptomi (treba paziti kada se javljaju, jer i druge teže bolesti imaju iste simptome!) su povraćanje, glavobolja, vrtoglavica. Pijte tri do četiri puta dnevno čaj od aniša sa pola kašičice meda i svežim listićem mente.

ARIŠ [larix europaea]

narodni naziv: aric, ariševina, gorski mecesan, macesan
Opis biljke: Ariš je jedino crnogorično drvo koje svake godine gubi listove, tj. iglice. Drvo je visoko od 20 do 40 metara, sa tankim pognutim granama, crveno smedjom ispucanom korom i šiljastom krošnjom. Fine i mekane iglice rastu zasebno na dugim i tankim izdancima u kiticama po dvadeset do šezdeset u broju, koje u jesen otpadaju. Ariš je biljka kod koje se crveni, mirisni cvetovi razvijaju u male šišarice. Kora, smola i iglice imaju balzamičan miris, sličan limunu. Smola ima miris na balzam, a ukus poput terpentina.
Stanište: Ariš najbolje uspeva u planinama, a često nastanjuje goleme šumske prostore. Brzo raste i zbog toga se sadi i uzgaja.
Lekoviti deo biljke: Za lek se u proleće I početkom leta skupljaju zeleni cešeri, iglice u toku cele godine, a smola i kora u jesen.
Lekovito delovanje: Iglice i mladi cešeri koriste se za pripremanje kupki u lečenju nervno rastrojenih bolesnika, rekonvalescenata i jako slabih osoba. Isto tako, iglice i kora koriste se za pripremanje obloga za lečenje rana i čireva. Čaj pripremljen od kore ariša tera na mokrenje, leči vodenu bolest u početku, žuticu, reumu u zglobovima, osip i čireve. Smola pripremljena sa vinom i medom čisti začepljenu jetru, mrvi i lagano odvaja pesak i kamen iz žuči, bubrega i mokraćnog mehura, a kod upale grla koristi se za ispranje.

Arnika

narodni naziv: brdjanka, veprovac, vučji zub
Opis biljke: Arnika je dugotrajna, aromatična biljka visine do 60 cm. Stablo je uspravno i malo razgranato sa jednom cvetnom glavicom. Listovi su sitni, nasuprotni i malo nazubljeni, a pri dnu stabla složeni u rozetu. Cvetovi su žuti ili narandzasto crveni.
Stanište: Raste na suvim livadama, obroncima i brdima.
Lekoviti deo biljke: Za lek se koristi cvet, koren, odnosno podanak i listovi. Cvet se skuplja u vreme cvetanja, a korenje u proleće.
Lekovito delovanje: Amika se pre svega, koristi se u lečenju rana, pri čemu ublažava bolove i pospešuje njihovo zarastanje. U tu svrhu priprema se tinktura od moravke koja se pomeša sa vodom. Korisna je, takodje, u lečenju grla i sa drugim travama u lečenju upale pluća, tifusa, slabosti srca, za bolju cirkulaciju krvi i izlučivanje znoja i mokrace.

ALPSKA RUŽA

Narodni naziv: slec, crvena alpska ruža, gorska ruža, rododjendron
Opis biljke: Alpska ruža je biljka koja raste isključivo na visokim planinskim područjima. To je zimzelena i trajna biljka koja raste u grmovima. Listovi su glatki i jajastog oblika. Sa gornje strane listovi su tamno zeleni, a sa donje u početku žuto zeleni, a posle smedji. Cvetovi su crvene boje, zvonasti, skupljeni u grozdaste cvati.
Stanište: Rasprostranjena je na planinskom području, uglavnom na visinama od 1500 do 2500 metara.
Lekoviti deo biljke: Listovi koji se beru neposredno pre cvetanja biljke.
Lekovito delovanje: Alpska ruža je biljka kojom se pospešuje izlučivanje znoja i mokraće. Koristi se, u lečenju reumatizma zglobova, bolova u mišićima, uloga (gihta) i neuralgičnih bolova.