Lečenje travkama

Bagrem [Robinia pseudoacacia]

Narodni naziv: akacija, akac, akacija, bagra, bagrema, bagren, bela bagrena, beli bagrem, belo drvo, belo cveće, bela bagrena, bela drača, bela kapinika, gospodinov trn, egiptonska tmina, kralj, kraljevo drvo, kratjegac, krunčica, morska drača, nerod, robinija, signojka, stambolska drača, hacija
Opis biljke: Bagrem - akacija je stablo koje naraste do 25 m visine. Cveta u maju. Beli mirišljavi cvetovi koji rastu u grozdovima izlučuju puno nektara. Plod bagrema je pljosnata do 11 cm duga mahuna sa 4 do 10 semenki oblika pasulja. U svežim mahunama i u semenkama ima mnogo belančevina, ugkjenih hidrata i masnoće. Mahune se mogu sušenjem konzervirati i upotrebljavati kao povrće. Kuvano semenje bagrema može da zameni pasulj, a prženo da posluži kao zamena za kafu.
Stanište: Bagrem je poreklom iz Kanade, u a Evropu je prenesen početkom 17 veka. Raširen je po celoj Evropi, a nalazi se i u svetlim prozračnim šumama.
Lekoviti deo biljke: Za lek se koristi cvet. Bagremova kora je otrovna, zbog čega je ne treba koristiti kao lek. U narodu se upotrebljava cvet, redje list . Cvet treba brati neposredno pre otvaranja, a list još dok je mlad.
Lekovito delovanje: Cvet se upotrebljava u obliku čaja za lakše iskašljavanje i protiv nazeba. List izaziva jače lučenje žuči. Narodna medicina preporučuje i čaj od osušenih cvetova, koji je ukusan i deluje lekovito kod prehlade i kašlja.

Bela rada [bellis perennis]

Narodni naziv: krasuljak, tratincica, gušja ružica, katarincica, margetica, ovčica
Opis biljke: Krasuljak iznad zemlje razvija lisnu rozetu sa obrnuto jajastim i nazubljenim listovima. Cvetna peteljka je visine od 3 do 15 cm, zavisno o staništu i godišnjeg doba u kom se biljka pojavljuje. Cvetne glavice nalaze se pojedinačno na cvetnim peteljkama i imaju bele, crveno jezičaste i žute cevaste cvetiće.
Stanište: Veoma je rasprostranjena biljka, a nalazi se na livadama, pašnjacima i tratinama.
Lekoviti deo biljke: Za lek se beru cvetovi i listovi, uglavnom u proleće, ali se mogu brati i u avgustu.
Lekovito delovanje: Krasuljak deluje kao lek koji rastvara, hladi, lagano otvara, smiruje bolove i grčeve, jača organizam i poboljšava razmenu materija. Osim toga, izvrsno je sredstvo za čišćenje krvi, kod lečenja prehlade, bolesti želuca i creva, katara sluznice, crevnih grčeva, smetnji u radu jetre, kod bolesti bubrega i mehura.

BELI LUK

Narodni naziv: češnjak,češan, češan luk, češanj, luk cešnjak
Opis biljke: Beli luk je jednogodišnja zeljasta biljka sa okruglom stabljikom visine do 1 metra. Pri dnu stabljike nalazi se, uglavnom, 5 dugačkih, zašiljenih, zelenih listova. Cvat u obliku glavice je obavijena dugačkim, zašiIjenim, belim cvetnim omotačem. Glavica se sastoji od 25 do 30 jajastih lukovičastih pupoljaka, izmedju kojih se nalaze samo male količine belih cvetova, koji su gotovo uvek jalovi.
Stanište: Uspeva u vrtovima, a zbog potražnje uzgaja se i na većim površinama.
Lekoviti deo biljke: Za lek se koristi lukovica.
Lekovito delovanje: Kao lek beli luk ima višestruko upotrebnu vrednost. Svojim lekovitim materijama poboljšava protok krvi, čime povećava aktivnost probavnih organa. Sok od belog luka pospešuje rad jetre I žuči. Sok od belog luka nije samo preventivno sredstvo, nego i lek za infekcijska oboljenja creva. Lekovite materije belog luka u samom početku imaju izrazitu snagu dezinfekcije i sposobnost da spreče, odnosno suzbiju razvoj bakterija koje omogućuju truljenje u crevima.Takodje poboljšava rad srca. Beli luk se koristi sa uspehom u lečenju svih bolesti organa za disanje, posebno kod bronhitisa sa žilavom sluzi, i kod astme, a osim toga jedan je od najjednostavnijih lekova kod suzbijanja tuberkuloze.

BEDRENIKA [pimpinella saxifraga]

Narodni naziv: velika siljevina
Opis biljke: Bedrenika je biljka kod koje je podzemna stabljika jako razvijena, a listovi su joj perasti.
Stanište: Raste na suvim livadama, obroncima i brdima.
Lekoviti deo biljke: U proleće i jesen se bere podanak kod koga je miris sličan mirisu klinčića. Suši se u hladu na mestu sa mnogo vazduha.
Lekovito delovanje: Koristi se za lečenje nerava, bolesti pluća, astme, reumatskih bolesti, malokrvnosti i bubrega koji su oboleli od bubrežnog kamena.

BETONIKA

Narodni naziv: betunika, crvena metvica, čistač, gušar, petonika, ranilist, ranjak
Opis biljke: Betonika je biljka sa duguljastim crvenim listovima koji su nazubljeni na svojim krajevima. Cvetovi su skupljeni u 10 cm dugacki cvat sa ružicasto modrim cvetićima.
Stanište: Betonika je raširena po celoj Evropi, a nalazi se na vlažnim livadama, svetlim prozračnim šumama, zatim, na suvim šumskim livadama, sunčanim obroncima i brdskim livadama.
Lekoviti deo biljke: Za lek se skupljaju listovi i koren, i to za vreme cvetanja. Suši se na suvom i vetrovitom mestu.
Lekovito delovanje: Listovi betonike služe u lečenju rastrojenih i slabih nerava, padavice, žutice, astme, za čišćenje pluca, protiv povraćanja krvi, gorušice, vodene bolesti, reumatskih bolesti, uloga (gihta) i želudačnog katara. Koren se koristi kod povraćanja i trovanja.

BOKVICA MUŠKA [plantago lanceolata]

Narodni naziv: konjska rebra, mala bokvica, končula, žilovlak
Opis biljke: Muška bokvica je trajna biljka sa prizemnim, uskim, golim i žilavim listovima. Na listovima je naglašeno 3 do 5 provodnih žila. Cvetna stapka je uspravna i bez listova, a završava zeleno smedjim cvetnim klasom. Plod je dvosemeni tobolac.
Stanište: Raširena je po celoj Evropi, a nalazi se na livadama, svetlim prozračnim šumama.
Lekoviti deo biljke: Za lek se skupljaju koren, listovi pre cvetanja, a seme nakon sazrevanja.
Lekovito delovanje: U medicini se više ceni muška bokvica (Herba Plantaginis lanceolatae ). Muška bokvica sadrži mnoge lekovite materije koje joj daju moć u lečenju svih oboljenja organa za disanje. Izvrstan je prirodni lek kod astme, upale plućnih bronhija, kašlja, hripavca, čak i kod tuberkuloze pluća. Za lek se najviše koristi list od širokolisnih vrsta za rane i obloge. Čaj od listova bokvice treba piti što je moguće topliji. Sveže zgnječeno lišće služi kao obloga koja se stavlja na mesto uboda insekta ili ujeda zmije, takodje se stavljaju obloge kod vrućih otoka i rana koje teško zarastaju.

BOKVICA ŽENSKA [plantago major]

Narodni naziv: paskavica, pitoma bokvica, široki trputac, velika bokvica, bukvica
Opis biljke: Prizemni listovi ženske bokvice složeni su u obliku rozete i delimično su nazubljeni. Na listovima se ističe nekoliko providnih žila.
Stanište: Ženska bokvica može se naći na zapuštenim livadama, pustim zemljištima, stazama i putevima, ali i u vlažnim planinskim područjima.
Lekoviti deo biljke: Za lek se beru samo listovi, a suše se u tankim slojevima na hladnom i suvom mestu.
Lekovito delovanje: Koristi se kao sredstvo za lečenje rana i čireva jer suzbija upale. Isto kao muška bokvica koristi se kao lek protiv kašlja i za rastvaranje sluzi. Takodje se koristi u lečenju bolesti mokraćnog mehura i čireva na želucu i crevima.

BOR [pinus silvestris]

Narodni naziv: beli bor, cam, divlji bor, lučevina, šumski bor
Opis biljke: Beli bor ima stablo koje može narasti više od 10 metara. Koren belog bora prodire duboko u tlo. Dok je mlad, njegove grane i deblo pokriveni su smedje crvenom korom koja posle postaje sivo smedja. Grane se šire u obliku kišobrana. Iglice belog bora sastavljene su u čupercima po dve zajedno, duge su 5 do 6 cm, a boja im je sivo zelena. Iz ženskih cvetova oblikuju se mali češeri, koji u početku imaju crvenu, a posle smedju boju i postaju drvenasti.
Stanište: Beli bor rasprostranjen je po celoj Evropi, a raste kako u brdskim tako i u nižim područjima.
Lekoviti deo biljke: Za lek se upotrebljavaju mladi izdanci i iglice. Iglice bora, kao i sve iglice četinara, valja upotrebljavati, po mogućnosti, neposredno nakon branja, jer se vitamin C gubi sušenjem, tako da iglice (cetine) koje se čuvaju više od godinu dana potpuno izgube svoja lekovita svojstva.
Lekovito delovanje: Mladi izdanci bora koriste se u lečenju zastarelih katara disajnih puteva, promuklosti, kašlja, laganijeg bronhitisa, za inhalaciju i sl. Mladi izdanci i iglice koriste se, takodje u lečenju astme, reumatskh bolesti i gihta (uloga). Kod grčeva izazvanih žučnim kamencima koristi se tek istekla smola.

BOROVNICA [vaccinium myrtillus]

narodni naziv: borovinka, borovnjača, brusnica, crna borovnica
Opis biljke: Borovnica je mali grm sa čvorastim stabljikama, visine 20 do 30 cm i puzavim korenom. Mladi listovi su jajastog oblika sa kratkom peteljkom i na rubu sitno nazubljeni. Cvetovi se nalaze u pazuhu lista, imaju oblik zvončića a boja im je svetlo roza. Plod je sočna modra bobica veličine graška.
Stanište: Borovnica u velikom broju pokriva tlo crnogoričnih i belogoričnih šuma.
Lekoviti deo biljke: Listovi se beru pre sazrevanja plodova i suše se na suvom i vetrovitom mestu. Plodovi se beru Ieti nakon sazrevanja, a suše se na suncu.
Lekovito delovanje: Listovi se upotrebljavaju protiv stvaranja mokraćne kiseline, za lečenje kod povraćanja, proliva, grčeva u želudcu, kašlja i šećerne bolesti. Bobice se upotrebljavaju u lečenju hemoroida, protiv neuredne stolice i slabog apetita. Listovi predstavljaju važan narodni lek protiv šećerne bolesti. Toliko je delotvoran da ga neki zovu biljni inzulin. Listovi su delotvorni jedino ako ih uberemo pre nego što sazru bobice. Nakon toga listovi nemaju lekovita svojstva. Čaj o listova ne sme se piti bez nadzora. Listove sušimo u tankim slojevima u hladu ili u pećnici na 40 stepeni C. Listovi preliveni vrelom vodom ublažavaju upalu mokraćnog mehura i mokraćnih kanala.
Bobice jedemo sveže, osušene i umočene u rakiju. Sušimo ih na 45 stepeni C. Od njih pravimo i ekstrakt sa rakijom, cedimo sok ili pravimo marmeladu. Sok je najbolji za ispiranje, a marmelada rashladuje bolnu vrelinu upaljenih usta i ždrela. Najdelotvorniji je sirov sok. Suve bobice zaustavljaju proliv, naročito kod male dece. Borovnice uticu na vid i čuvaju očnu mrežnjaču. Osušene bobice zaustavljaju krvarenje hemeroida. Sok leči želudačni i crevni katar, pomaže kod smetnji varenja i nedostatka apetita.

BOSILJAK [ocimum basilicum, asea aranion,athelas]

narodni naziv: bosiljak, bosiok, bosilje, faslidjan, maslidjan
Opis biljke: Bosiljak je jednogodišnja mirišljava, zeljasta biljka koja izraste u visinu od 30 do 40 cm sa razgranatom stabljikom. Listovi su jajoliki na dugim peteljkama i na kraju šiljasti. Mali, beli, dvousnati cvetovi nalaze se u gornjem delu stabljike. Cvetovi se razvijaju u velikom broju u gornjem delu stabiljke. Višebojni su, beli, ružičasti ili purpurni. Cela biljka ima prijatan miris i aromu.
Stanište: Pradomovina bosiljka ja Indija. Bosiljak je poznata i cenjena lekovita i začinska biljka . Prema nekim starim zapisima na prostoru srednje Evrope preneli su ga monasi u 12. veku. Na novim prostorima vrsta se udomaćila i uzgaja se u vrtovima. U južnim delovima Evrope ponegde se može naći i van vrtova. Za uzgoj bosiljka potrebna su gnojena tla bogata humusom, zatim sunčana i od vetra zaštićena staništa. Biljka je naročito osetljiva na niske temperature, a ne podnosi ni zalivanje hladnom vodom.
Lekoviti deo biljke: Za lek se upotrebljava cela biljka sa semenom .Do sada utrvdjene lekovite i delotvorne materija su: eterična ulja, cineol metil-kalvikol, tinol lineol, kamfor, jedan glikozid i kiseli saponin, kao i niz drugih još nedovoljno istraženih materija.
Lekovito delovanje: Bosiljak se koristi za smirenje nerava, grčeva u želucu,lakše mokrenje, lečenje astme i zapaljenja bubrega. Koristi se, takodje, za poboljšanje apetita i protiv nesanice. Semenkama bosiljka leče se mokraćni organi. Bosiljak u narodnoj medicini ima vrlo široku primenu kod lečenja ljudi i životinja. Primenjuje se kod lečenja upala (želudca, creva), kod kašlja, početnih stanja tuberkoloze, kod bolesti mokraćnih organa (bubrega, mehura). Najčešće se primenjuje u obliku čajeva.

BRESKVA [prunus persica]

Opis biljke: Koristi se u sirovom stanju a pogodna je i za pravljenje kompota, sokova, dzemova kao i za sušenje. Cvet breskve se bere u martu, aprilu i maju a plod od početka juna do septembra. U plodu breskve ima sećera, karotina, voćnih kiselina, belančevina, skroba, mineralnih sastojaka, vitamina A, B, C i gvozdja. Koristi se u ishrani, industriji i medicini. Izuzetno je poznata u narodnoj medicini kao sredstvo za čisćenje creva. Poznata su i lekovita svojstva sokova, sirupa i čajeva od breskve. Od vitamina, ove voćke su prava riznica beta-karotina (to jest provitamina A) – u breskvama ga ima 0,5 a u nektarinama 0,44 miligrama. Tu je i većina vitamina grupe B, uključujući folacin (B9) i nijacin (B3, odnosno PP), vitamin C (10 mg% u breskvama, upola u nektarinama), Vitamin E (1,5 mg%), i biotin (vitamin H), kojeg ima 0,4 mikrograma.
Stanište: Breskva je veoma raširena voće u svetu (postoji oko 2 500 sorti). Iako se, prevedeno sa latinskog zove persijska šljiva, breskva je, zapravo, poreklom iz Kine i smatra se da je u Evropu doneo Marko Polo.
Lekoviti deo biljke: Plod, cvet i list.
Lekovito delovanje: Važno je naglasiti da je odnos kalijuma i natrijuma sedam naprema jedan, zbog čega su ove aromatične i sočne voćke korisne onima koji imaju problema sa oticanjem. Dobre su i protiv malokrvnosti, za crevna oboljenja, smanjenje žučne kese. Sok od breskve preporučuje se ljudima sa srčanom aritmijom, smanjenim lučenjem želudačne kiseline, osetljivim nervnim sistemom, kao i za čišćenje organizma. Breskve i njihov sok ne preporučuju se dijabetičarima i alergičnim osobama. Breskva se koristi u ishrani, kozmetici i industriji. U ishrani je pogodna kod probavnih poremećaja, a ima laksativno i diuretsko delovanje. Dobra je za smirenje nerava i uopste za bolji rad probavnih organa.

BREZA [betula pendula]

narodni naziv: brez, brezuša, briza, brizovina, metlika
Opis biljke: Postoje dve vrste breza: bela ili obična breza i cvetna ili severna breza. U lečenju lekovitim biljem obe imaju jednaku vrednost. Breza je 10 do 25 m visoko drvo sa tankim, vitkim grančicama i belom glatkom korom koja se može Ijuštiti na listiće tanke poput papira. Listovi na peteljkama su koso četvrtasti ili trouglasti, zašiIjeni i na krajevima nazubljeni.
Stanište: Breza je drvo koje možemo naći skoro na svakom mestu.
Lekoviti deo biljke: Upotrebljava se lišće, pupoljci i kora. Lišće breze (betulae folium) bere se mlado, već u proleće, kada je u potpunosti razvijeno. Lišće je specifičnog gorkog i oporog ukusa, kao i specifičnog mirisa. Lišće treba sušiti u hladu i na promaji. Lišće sadrži oko 8% tanina, oko 8% šećera, malo etarskog ulja (0,05%). Za lek se takodje skupljaju sok i rese . Sok se vadi krajem februara i marta. Kora se prikuplja u proleće i jesen. Pupoljci sadrže mnogo eteričnog ulja, ali ne i vitamina C, koga najviše ima u listovima. Eterično ulje pupoljaka povoljno deluje na disajne puteve.
Lekovito delovanje: U proleće, kad počnu cirkulisati sokovi, probuši se rupa u stablu. U nju se stavi tanka cevčica pomoću koje dobijamo brezov sok. Posle toga rupa se zatvori drvenim klinom. Iz jednog stabla se moze dnevno nakupiti oko 4,5 ltara soka, a oko 170 l u sezoni! Često bušenje istog stabla štetno deluje na drvo, smanjujući mu otpornost prema gljivičnim zarazama. U soku se nalazi šećer, a ukoliko ga stavimo na vatru da provri, dobijamo brezovo vino. Sok i vino su odličan lek za lečenje ateroskleroze, gojaznosti, bubrežnih kamena i drugih bubrežnih bolesti. Od pupoljaka i listova breze priprema se čajni uvarak ( prelevanje biljke vrućom vodom ), tako da se taj čaj ne sme se kuvati ! koristi kao jedan od najboljih prirodnih diuretika . Taj čaj je i jedno od prirodnih sredstava za izlučivanje mokraće.
Sa čajem od listova pomažemo izlečenju bolesnih organa, odnosno sprečavamo obolenje istih koji primarno stradaju od skupljanja suvišne vode u organizmu ( bubrezi, bešika, jetra, zglobovi itd.). Čaj od brezovog lišća ne treba često piti, jer ima i drugog lekovitog bilja sa sličnim delovanjem u pogledu izlučivanja urina, ali se brezov čaj preporučuje za rastvaranje bubrežnih kamena i njihovo bezbolno izlučivanje.
Brezovo lišće se koristi vrlo uspješno za liječenje kožnih bolesti : lišajeva , raznih dermatida, u vidu ljekovitih kupki.

BROKOLI [Brassica oleracea L. Var.botrytis]

Narodni naziv: brokula, kaulin, kavulin
Opis biljke: Brokulu jedemo već više od 2000 godina! Ona je vredan izvor vitamina i minerala. Naziv brokula dolazi od italijanske reci "brocco", što znači ogranak. Brokula se smatra izvornim oblikom karfiola. Uzgaja se radi zelenih cvetnih izdanaka smeštenih na razgranatoj i mekoj cvetnoj grani. Središnji cvetovi su slični glavicama karfiola ali nisu toliko zbijeni. Veličina cvata može biti i do 15 centimetara, neke sorte imaju ljubicastu boju cveta. U 100 grama svježe brokule ima 91% vode, 0,34 g lipida, 324 mg fosfora, 6,08 g ugljenih hidrata, 2,7 g vlakna, 2,02 g šećera, bjelančevina ima 2,7 g, vitamina A 68 mg, vitamina C 76 mg, mangana 0,20 mg, natrijuma 22 mg, kalcijuma 52 mg, i gvozdja 0,96 mg. Zbog svog hemijskog sastava i bogatstva vlakana, brokula povoljno deluje na varenje, ujedno je odličan antioksidant. Pomaže u prevenciji očne mrene i srčanih bolesti. Zbog termolabilnosti vitamina C brokulu treba koristiti sirovu. Dokazano je da brokula sadrži različite biološki aktivne sastojke, antioksidanse, koji smanjuju rizik obolevanja od nekih tipova raka i srčanih bolesti.
Brokula sadrži sulfurafan koji podstiče prirodne obrambene mehanizme organizma u borbi protiv raka želudca i debelog creva. Laboratorijska ispitivanja pokazala su da vitamini sa antioksidacijskim svojstvom kojih ima u voću i povrću ( narocito vitamini C i E), kao i drugi antioksidanti , suzbijaju nastanak aterosklerotickih ateroma u krvnim venama. Vlakna i neke druge materije koje sadrži brokula, ali i salate od svježeg zelenog povrća, po svemu sudeći pomažu u sprječavanju brojnih oblika raka ( creva, pluća, želudac, jednjak, gušteraca, dojke). Koncentrat brokule sadrži dovoljno aktivne materije iz grupe glukozinolata da zaštiti od NEKIH vrsta raka. Po efikasnosti u lečenju i preventivi na prvom mestu je brokula, zatim klice brokule, kelj i mladi luk i na kraju crveni kupus.
Dakle, ako ništa drugo, uvrstite brokulu u svoju ishranu kao preventivu u borbi protiv raka, jer kad se rak pojavi, onda se traži spas u lekovima, zračenju i operaciji.

BRŠLJEN [hedera helix]

narodni naziv: brštan, brštika, bršljika
Opis biljke: Bršljan je do 20 m duga biljka sa trajno zelenim listovima i mnogobrojnim korenjem po stabljici kojim se pričvršćuje za drugo drveće i kamenje. Listovi su glatki. Gornji listovi su po obodu celi, dok su donji listovi razdeljeni u tri do pet dela. Cvetovi su sitni, spolja mrke, a iznutra zelene boje, skupljeni u poluloptasti štit. Bršljan je otrovna drvenasta penjačica. Kora bršljana je pepeljasto siva. Javlja se na vlažnim i humusnim zemljištima, ali dobro podnosi kamenita i krečnjačka tla, takodje voli vlažan vazduh.
Stanište: Bršljan raste po stenama, ruševinama i šumama. U gradovima se uglavnom uzgaja kao ukras na zidovima.
Lekoviti deo biljke: Za lek se upotrebljavaju listovi i plodovi.
Lekovito delovanje: Bršljanov list već u malim količinama deluje na krvne sudove i srce. Koristi se za lečenje bolesti slezine, polipa u nosu, bolesti očiju, mekih kostiju, kamena i peska u bubrezima, upale mokraćne bešike i belog pranja kod žena. Koristi se, zatim, u lečenju kožnih bolesti, rana i skrofulozne dece (koju je potrebno kupati u uvarku od bršljanova lista). Bršljanov plod potrebno je oprezno koristiti. Mešanjem sa preslicom i nanom koristi se u lečenju nekih unutrašnjih bolesti. Ušmrknut bršljanov sok leči od nosnih polipa.
Čaj od bršljana se koristi protiv peruti tako sto se kosa svako večeispira čajem (ova terapija ne sme trajati više od 14 dana), čaj se takodje koristi za čišćenje tela od otrovnih pesticida I štetnog radioaktivnog zračenja. Nije preporučljivo uzeti više od dve kasike usitnjenog lista brsljana na litru vode. Bobice bršljana ne ostavljajte na dohvat male djece i nemojte ih koristiti za pravljenje čaja.

BRUSNICA [Vaccinium vitis idaea, Vaccinium macrocarpa

Opis biljke: Brusnice spadaju u bobičasto voće koje, kao i borovnice, poticu iz Severne Amerike. To je tvrda i crvena bobica koja zahvaljujući većoj količini vitamina C u svom sastavu ima kiselkasti ukus. Brusnicu su koristili u davnim vremenima starosedeoci Amerike kao lek za mnoga stanja, izmedju ostalog i za upalu mokraćnih puteva.
U poslednje vreme, veoma je popularan sok od brusnica. Osim toga, ovaj se dragoceni plod može koristiti u svežem obliku, može se čuvati smrzavanjem ili sušenjem, a sa njim se mogu pripremati i različite sosovi i ukusna jela. Brusnice su, nutricionistički gledano, posebni plodovi bogati različitim zaštitnim materijama, uz klasične vitamine i minerale i druge hranjljive sastojke (vitamin A, vitamin C, kalijum i biljna vlakna). U njima su okriveni brojni bioflavonoidi (npr. quercetin) koji imaju snažno antioksidativno delovanje, čime smanjuju rizik oboljevanja od različitih karcinoma (posebno se spominju rak dojke i rak debelog creva). U laboratorijskim eksperimentima na životinjama, brusnice su svojim bioflavonoidima ne samo sprečavale rast ćelija raka, već i njihovo metastaziranje. Antioksidansi osim toga pomažu i pri prevenciji odredjenih faktora koji podstiču nastanak kardiovaskularne bolesti. Hipuricna kiselina, koja se takodje nalazi u brusnicama, predstavlja prirodni antibiotik, tako da se brusnicama pridodaju ne samo antibakterijska, već i antifungalna (protiv gljivica) svojstva. Antocianini i proantocianidi iz brusnica, osim antikancerogenog delovanja, pomažu i pri obnovi ćelija koje su odgovorne za vid. Brusnice uz sve to, deluju i na snižavanje glukoze u krvi, što je jako korisno za dijabetičare.
Najvažnija stanja kod kojih se preporučuje svakodnevna upotreba tih izuzetnih plodova jeste u svakom slučaju upala mokraćnih puteva, budući da flavonoidi iz brusnica imaju posebno antibakterijsko delovanje baš u tom delu tela, zahvaljujući posebnim receptorima kojima se one vežu. Istraživanja su pokazala da sastojci iz brusnica uništavaju i Helicobacter pylori, koji je u najvećem slučaju uzročnik čira na želudcu. Osim toga, brusnice uništavaju i bakterije koje su naseljene u ustima i koje inače vremenom dovode do raznih bolesti zuba i desni.

BUNDEVA [Cucurbita pepo L.]

Narodni naziv: bundeva, bela bundeva, belokorka, dulek, ludaja, bela tikva,buca, tikva, budimka, bela ludaja, dudanja, bundevka, zuta tikva
Opis biljke: Bundeva je jednogodišnja zeljasta biljka, poznata u kulturama svih toplijih zemalja sveta. Nauka je dokazala niz korisnih sastojaka i u pulpi i u semenu. Seme se koristi za ublažavanje tegoba uvećane prostate i pozitivni efekti su dokazani. Uzgaja se ne samo zbog jestivog ploda koji moze biti težak i preko 10 kilograma, već i zbog semenki od kojih se pravi lako varljivo ulje. To su jednogodišnje biljke sa šupljim, po nekoliko metara dugim vrežama. List im je širok, na dugačkim peteljkama. Imaju izrazito žut cvet. Krupnim okruglim plodovima hrani se stoka. Cvetanje počinje u junui traje do mrazeva. Glavnu. Bundeva sadrži u sebi masnog ulja, pektina, belančevina, sećera, karotina, manganove soli, vitamina C,fosforne kiseline, fitosterina i salicilne kiseline. Žućkasto ili narandžasto meso bundeve sadrži niz dragocenih i lekovitih sastojaka. Pored manjih količina belančevina, ugljenih hidrata i masti, tu je niz vitamina (karotina ili provitamina A, C i vitamina B grupe - B1, B2, B3, B6, folne kiseline i drugih), kao i mineralnih sastojaka (kalijuma, fosfora, kalcijuma, gvožda). A tu su i oligo i mikroelementi, pektini, celuloza i druga biljna vlakna. Što se tiče energetske vrednosti, ona nije visoka: u 100 grama ploda ima samo oko 30 kalorija, tj. 126 kJ.
Seme bundeve, koje se takodje često koristi i u ishrani i u narodnoj medicini, ima oko dvadeset puta veću kalorijsku vrednost od ploda, pošto sadrži više belančevina, ugljenih hidrata i masti. Ali, i tu se nalaze vitamini B1, B2 i niacin, zatim minerali (najviše ima fosfora i gvožda), kao i niz drugih zaštitnih i lekovitih sastojaka, od celuloze i pektina do fitosterina, fitina, salicilne kiseline i drugog.
Bundeva se može jesti pečena ili kuvana i spada u zdravu i lekovitu hranu. Svakodnevna kura, koju čine svež sok, kuvano ili pečeno bundevino meso, pokazalo se dobro u lečenju psorijaze. Koštice od bundeve, oguljene ili pečene odlično su sredstvo protiv crevnih parazita. I pored izuzetnih svojstava bundeva je slabo zastupljena u domaćem jelovniku sto je prava šteta.
Lekovito delovanje: U narodnoj medicini se plod bundeve preporučuje kao diuretik, za izbacivanje suvišne vode iz organizma, naročito kod ljudi obolelih od reume, gihta, zapaljenja bubrega ili bešike. Smatra se i da je odlična dijetalna hrana za gojazne osobe, dijabetičare (ako se tokom pripreme ne zasladjuje), kao i osobe sa oboljenjima želudca i tankog creva ili one koji pate od krvavih proliva. Svima se preporučuje kuvana i pečena bundeva ili sveže ocedjen sok. U novije vreme otkriveno je da bundeva dobro čini i obolelima od psorijaze. Seme bundeve je, takodje, lekovito i najčešće se preporučuje kao efikasno i neškodljivo sredstvo protiv decjih glista i pantljičare. Mogu ga uzimati i deca od dve-tri godine, trudnice, dojilje i stariji, kao i oni sa bolesnom jetrom. Seme bundeve olakšava tegobe obolelih od prostate koji treba da ga jedu svakodnevno. Posebno je pogodno seme bundeve golice, koje se kupuje u bio-radnjama i onim sa zdravom hranom. Ovo seme ne treba ljuštiti. A kada se ljušti seme obične bundeve, treba paziti da se pri tom ne ukloni i ona tanka, sivo zelenkasta pokožica na semenu, pošto se u njoj nalazi najviše lekovitih sastojaka. U svetu se proizvode i neki lekovi za prostatu koji sadrže seme bundeve. Obolelima od psorijaze preporučuje se da u sezoni kada ima bundeve jedu pečenu ili kuvanu svakog dana, a mogu i da cede sok.
Za lečenje rana, opekotina ili ispucale kože narodna medicina preporučuje mazanje uljem od semena bundeve (može se kupiti u prodavnicama zdrave hrane).
Obolelima od zapaljenja bubrega ili bešike savetuje se da svakodnevno jedu po jedan obrok koji se sastoji od dinstane bundeve sa malo paradajza i seckanog crnog luka i koji je začinjen kašikom dve pavlake, ali bez soli.
Za ublažavanje bolova od proširenih vena dobro je da se sveže strugana bundeva stavi kao obloga na obolela mesta i drži što duže.
Osim što daju dobro i ukusno ulje, semenke od bundeve veoma su lekovite i upotrebljavaju se za isterivanje pantljičare, olakšavaju mokrenje i pomazu kod uvećane prostate. Ako sami spremate semenke brzo ih posle pranja osušite i ostavite na hladnom i suvom mestu. Deci se daje 150-200 grama sveže očišćenih semenki istucanih i pomešanih sa medom odjednom, a odrasli uzimaju ujutru na prazan stomak 400 grama semenki. Posle pola sata treba popiti jednu kašiku ricinusovog ulja as crnom kafom. Ništa drugo se ne jede. Ko ne moze da izdrzi neka uzme narendanu šargarepu.
Bundeva skida bradavice. Pažljivo uzeti prašnike iz sredine cveta bundeve, malo zgnječiti i time trljati dvaput dnevno bradavicu. Ponavljati dok bradavica ne otpadne.