Lečenje travkama

ĐUMBIR, DžINDžER, [Zingiber officinalis]

Opis biljke:Djumbir je tropska začinska biljka koja veoma podseća na trsku. Biljka naraste do jedan metar visine, njeno korenje je mesnato i debelo kao prst do 20 cantimetara duzine i veoma je aromatično. Aroma korenja je prijatna sa mirisom limuna, a ukus je slatkasto pikantan i veoma svež. Djumbir je veoma ukusan kao začin pa se koristi u razne svrhe , kao dodatak jelima, za kolače, za pivo i likere.
Stanište: Pradomovina djumbira je jugozapadna Azija , a glavni proizvodjač je Indija a posebno dobar ukus ima djumbir iz Jamajke.
Lekoviti deo biljke: za lek se koristi koren
Lekovito delovanje: Ima antiseptičko dejstvo i smiruje kašalj zbog čega se koristi kao dodatak toplim napitcima tokom zime. Đumbir (Zingiber officinalis) stimulise perifernu i opštu cirkulaciju, zagreva, otklanja grčeve i spazme, stimuliše funkciju jetre, snažan je antioksidans. Koristan kod uklanjanja edema, groznice, raznih mučnina. U kombinaciji sa drugim biljkama pojačava njihovo dejstvo. Djumbir sa medom je najpoznatiji kućni lek u Americi za lečenje kašlja kod dece. Sok od svežeg djumbira, pomešan sa sokom od svežeg belog luka i meda se koristi kao lek za astmu.
Začin aromatičnog ljutog ukusa daje toplu energiju (ubrzava cirkulaciju) i otklanja probavne probleme. Dodajemo ga kod prehlade u čaj i kod lekovitih napitaka. Otklanja reumatske bolove (rastvara otrovne naslage) kada se koristi kao obloga. Svez djumbir i sušen djumbir su savim raličiti po svojstvima, kao da su u pitanju dve razlicite biljke U kineskoj medicini sušen djumbir je poznat kao Gan-Jiang a svež koren kao Sheng-Jiang. Svež koren se koristi za pojačanje znojenja i izbacivanje toksičnih materija iz organizma. Sušen koren, koristi se za stomačne bolesti, dijareju, reumatizam, kašalj itd. Sušen i svež djumbir je oficijelna biljka Kineske farmakopeje i kao ekstrakt i kao tinktura. U Kini se djumbir koristi u polovini recepata i biljnih preparata jer ubrzava reakciju biljaka sa kojima je pomešan.

DJURDJEVAK [Convallaria majalis]

narodni naziv: djurdjica, šmarnica, djurdjevac
Opis biljke: Djurdjevak ima izuzetno lepe bele mirisne cvetiće, viseće i rasporedjene u grozdovima. Svaki cvetić sastoji se iz šest belih latica, tako da podseća na zvončić. Cveta u maju. Tamno zeleni kopljasti listovi, obično po dva-tri, obavijaju cvetnu dršku cele sezone sve do jeseni. Ova biljka je izuzetno dobar pokrivač tla i može se koristiti za sadnju na stenovitim mestima i na umereno plodnim zemljištima. Pogodna je za ivičnjake, kamenjare, a uspeva i ispod drveća, gde zbog jake senke čak ni trava ne raste. Djurdjevak se brzo širi i pokriva tlo zahvaljujući podzemnom stablu-rizomu, kojim se razmnožava. Đurdjevak ima debeo koren, člankovit, beličast i horizontalan. Iz njega se razvija 1-3, a najcešce 2 lista, koji su na dugoj peteljci , i cvetna stabljika koja je kraća od listova. Svi delovi djurdjevka su ljutog i gorkog ukusa. Cvetovi su snežno beli, prijatnog mirisa , stvaraju jednostrane cvetove. Plod je crvena boba oko 8 mm u promeru, sadrži 2-6 plavih semenki. Raste u senovitim šumama, posebno u hrastovim, u šikarama, brdskim livadama, a uzgaja se i oko kuće. Koristi se u službenoj medicini za lečenje srčanih bolesti, reguliše rad srca, jača ga, ublažava grčeve i deluje povoljno na krvne vene. Sadrži otrovne glikozide i alkaloide. Danas farmaceutska industrija proizvodi velik broj preparata . Koristi se cela biljka, cvetovi, lišće i koren. Djurdjevak je na mnogim mestima proredjen zbog prevelikog iskorišćivanja. Ipak, zahvaljujući brzom vegetativnom razmnožavanju retko dolazi do istrebljenja.
Lekovito delovanje: Dejstvo se pokazuje u pojačanim izlučivanjem mokraće, naročito kod srčanih bolesnika nervoznog stanja. Za lečenje srčanih nervoza kombinuje se sa tinkturom valerijane. Bere se cvet i lišce list dužine 2-3 cm, a cvet dužine do 1cm. Cveta u maju. Biljku treba brzo sušiti i spremiti u dobro zatvorene limenke, jer vazduh i vlaga brzo kvare drogu. Posle branja, ruke dobro oprati toplom vodom i sapunom. Trudnice i deca neka je ne beru! Suši se na papiru ili tkanini u hladu uz češće mešanje. Sveža biljka je lekovitija, postojanija i jače deluje. Biljka je Otrovna – OPREZNO. Znakovi trovanja su jak proliv, povraćanje, opšta slabost, i iznemoglost. Protiv Otrov: kod trovanja djurdjevkom kuvati hrastovu koru u mleku!
Stanište: Raste u senovitim šumama, posebno u hrastovim, u šikarama, brdskim livadama, a uzgaja se i oko kuće.
Lekoviti deo biljke:Koristi se cela biljka, cvetovi lišće i koren.
Lekovito delovanje: U Nemačkoj se upotrebljava voda Hartman za paralizu – (Aquaapcplectica Hartmani) – za tu vodu Hartman sakupljaju se cvetovi posle zalaska sunca, suše se i kuva se čaj. U Engleskoj se cvetna voda djurdjevka zove ŤZlatna vodať - (Aquaaurea), i dugo se vremena upotrebljavala za lečenje nerava, protiv glavobolje i kao preventivno sredstvo kod zaraznih bolesti i epidemija. Cvet se upotrebljava kod vodene bolesti, bolesti srca, epilepsije, apoplektičkog udara ( moždani udar – kap), a u narodnoj medicini se upotrebljava u obliku tinkture u rastvoru alkohola ili votke i to cvet, kao umirujuće sredstvo, za smanjivanje bolova i kod upalnih procesa.