Lečenje travkama

JABUKA [Malus sylvestris ,Malus communis]

Opis biljke: Jabuka je listopadno drvo visine do 10 m, široke, nepravilne i dosta guste krošnje, ili žbun visine do 4 m. Grančice su dlakave, a kada raste u obliku žbuna grane su više ili manje pokrivene trnjem koje dobro štiti lišće od životinja koje pasu. Listovi mogu biti eliptičnog ili srcastog oblika koji su zašiljeni ili nazubljeni. Mladi listovi su vunasto dlakavi i po obliku mogu biti dosta različiti. Cvetovi su ružičasti ili beli, rastu pojedinačno ili po 2-3 zajedno. Cveta od aprila do maja.
Stanište: Raste u šumama i šikarama, po medjama, od nižeg do brdskog regiona.
Lekoviti deo biljke: Od plodova jabuke pravi se popularno jabukovo sirće .
Lekovito delovanje: Jabukovo sirće pomešano sa medom i vodom predstavlja izuzetno korisno i okrepljujuće sredstvo za ljudski organizam. Jabuka je lekovita biljka i ulazi u sastav raznih šumskih i voćnih čajeva .Koristi se za dobar san, protiv hroničnog zamora, trovanja,visokog pritiska, nesvestice, preterane gojaznosti, glavobolje, migrene, proliva, povraćanja, vrtoglavice, bolesti grla, okostavanja zglobova, opekotina, perutavog ekcema, impetiga, trihofitije, proširenih vena, ogrebotina od otrovnog bršljena, opstipacije, išijasa. Sirova ili pečena jabuka olakšava varenje. Čaj od jabukove ljuske reguliše poremećaje organa za varenje. Jabukovo sirće u raznim kombinacijama, najčešće sa medom i vodom, višestruko je delotvoran lek.

JAGODA - fragaria vesca

Drugi nazivi: crvena jagoda, jagoda divlja, jagodnjaca.
Opis biljke: jagoda je trajna biljka, a razmnožava se vrežama što vodoravno pužu po zemlji. Vreže se ukorenjuju i stvaraju nadzemne delove biljke. Listovi su sastavljeni iz triju liski na peteljkama, a liske su jajasto okrugle, nazubljene i dlakave. Cvetovi su pravilni i bele boje. Plodovi su crvene boje i socni. Stanište: raste po šumskim cistinama, na padinama i šumskim livadama.. . . ,
Stanište: raste po šumskim cistinama, na padinama i šumskim livadama . Lekoviti deo biljke: za lek se sabiru listovi i cvetovi u vreme cvatnje, a suše se u hladu.
Lekovito delovanje: listovi jagode pomažu pri izlucivanju mokra?e, ciste krv, lece proliv i umiruju živce. Plod jagode leci žuticu i srcane bolesti, rastvara mokra?nu kiselinu u krvi te koristi u lecenju bubrežnih, žucnih i kamenaca u mokra?nom mehuru

JAGORCEVINA - primula officinalis

Drugi nazivi: galcina, jaglac rani, jaglika, jagorcevina, pramalice, sunašce.

Opis biljke: jedna je od prvih biljaka koja cvate u prolece. To je trajnica sa kratkim i smedjim korijenom. Jajasto okrugli prizemni listovi složeni su u rozetu. Valovito su nazubljeni, a u vrijeme pupanja uvinuti unatrag. Iz središta rozete izraste 10 do 20 cm visoka cvetna stapka nq cijem se kraju nalazi 5 do 10 žutih cvetova. Cvetovi su složeni u štitasti cvat, a nalaze se u duguljastoj zelenoj caški. Cela je biljka dlakava.Medju zašticenim biljkama mnogih razvijenih zemalja jeste i ovaj rani vesnik proleca. Njena medeno žuta boja na planinskim livadama simbolizuje pobedu nad zimom. Nije slucajno baš jaglika bila ta koju je izabrao legendarni Knajp da se s njom fotografiše. On je poznavao njene prednosti i visoko je cenio. Jagorcevina procišcava krv i iz organizma eliminiše uzrocnike reume i kostobolje. Ako neko ima sklonost ka oboljenjima mišica i ligamenata, neka svakodnevno pije caj od jagorcevine, (jednu do dve šolje), i bolovi ce prestati. Jedno od najefikasnijih sredstava protiv nesanice je upravo ova biljka, koja je preporodila mnoge ljude i spasla ih od fizicke i duševne iscrpljenosti. . . ,
Stanište: raste u svetlim šumama, medju živicama, u grmlju . Lekoviti deo biljke: za lek se u maju skupljaju cvetovi, listovi i koren.
Lekovito delovanje: jaglac je osobito dobar lek za lecenje plucnih bolesti, nesvestice i lupanja srca. Caj pripremljen od cvetova povecava broj crvenih krvnih zrnaca. Osim toga, koristi se u lecenju nesanice, migrene i neuredne menstruacije. Pospešuje cirkulaciju krvi i izbacivanje sluzi. Caj od korena vrlo uspešno deluje kao umirujuce sredstvo za stišavanje glavobolje, nervoze, nesanice, vrtoglavice i nesvestice. Pored svega, jaglac se koristi za lecenje uzetosti, bolesnih bubrega, reumatizma i kronicne zacepIjenosti.
Caj koji se preporucuje treba uzeti pre svih sintetickih sredstava koja obecavaju miran san. Ovaj caj donosi san lececi sve uzroke nesanice, cuvajuci nerve i zdravlje uopšte. Potrebno je 50 g jagorcevine, 25 g levandinog cveta, 10 g hmelja i 15 g kantariona. Jednu vrhom punu kašiku ove mešavine prelijemo sa 1/4 l vrele vode, pa ostavimo da odstoji tri minuta. Pije se pred spavanje, veoma vrelo, koliko god se može podneti, zasladeno sa malo meda. Jagorcevina izvanredno povoljno deluje na nerve i srce, jaca ih i smiruje glavobolje na nervnoj bazi. Izvrsno deluje i na upalu srcanog mišica, a prevencija je protiv izliva krvi i mozak.
Odlican caj za isterivanje peska iz bubrega dobicemo ako skuvamo koren jaglike i pomešamo ga sa medom. Pravi prolecni caj koji cisti krv dobija se od 50 g jaglike, 50 g zovinih izdanaka, 15 g koprivinog lista i 15 g korena maslacka. (Izdankom zove nazivamo tek iznikle pupoljke lišca na granama zovinog drveta).
Protiv srcanih tegoba posebno dragoceno je vino od jaglike. Možemo ga i sami napraviti od cveta jaglike koji naberemo u prolece, napunimo njime - ali prilicno rastresito - bocu od 2 litra i nalijemo cistim belim vinom. Bocu držimo na suncu dve nedelje. Uzima se 2-3 gutljaja po potrebi. Teži srcani bolesnici mogu uzimati dnevno po 3 jelovne kašike.