Lečenje travkama
SALEP [orchis morio]
Narodni naziv:
kaćun, vrani luk, kukovec
Opis biljke:
Salep je višegodišnja zeljasta biljka sa uspravnom stabljikom visine do 35 cm. Listovi su sabljasti i sočni. Cvetići su beli ili ružičasti, skupljeni u klas. Ima dva gomolja.
Stanište:
Raste na vlažnim i suvim mestima, na planinama, kraj potoka i na vodoplavnim livadama.
Lekoviti deo biljke:
Za lek koriste se gomolji.
Lekovito delovanje:
Salep se koristi kao lek protiv katara i dećjih proliva. Pomešan sa drugim lekovitim biljkama koristi se u lečenju mnogih drugih bolesti.
Saw Palmetto [Saw Palmetto]
Narodni naziv:
Serenoa Repens
Opis biljke:
To je malo palmino stablo koje potiče iz jugoistočnog dela Amerike. Zrna Saw Palmetta sadrze masne kiseline i sterole koji kada udju u organizam, prirodnim putem "otputuju" u prostatu. Mnogobrojna proučavanja su potvrdila da oni mogu sprečiti pretvaranje testosterona u dihidrotestosterone, vazne muske hormone koji sudeluju u hiperprodukciji ćelija prostate, naročito kod starijih muskaraca. 50 do 60% muskaraca pati od hiperplazije, tj oticanja prostate.
Stanište:
Brazil.
Lekoviti deo biljke:
Plodovi i seme.
Lekovito delovanje:
Zlezda prostata okruzuje mokraćni kanal - zamislite prostatu kao gumeni obruč i mokraćni kanal kao slamku koja prolazi kroz njega. Kako prostata otiče i gnječi mokraćni kanal, tako se javljaju problemi u vidu različitih neugodnih i neželjenih simptoma: bolno uriniranje, nemogućnost uriniranja, poteškoće kod početka ili kraja uriniranja, noćno uriniranje, odnosno mokrenje, itd... Novija istrazivanja pokazuju da Saw palmetto može da zaustavi delovanje inflamatornih supstanci koje mogu prouzrokovati razvoj benigne hiperplazije prostate . Suprotno nekim drugim opcijama, saw palmetto nema estrogensko (zenski hormon) dejstvo na telo muskarca.
Većim brojem istrazivanja potvrdjeno je da testerasta palma pojačava pražnjenje mokraće i da smanjuje učestalost noćnog mokrenja. Ona je prihvaćeno sredstvo za terapiju benignog uvećanja prostate. Prema istraživanjima, materije koje se nalaze u plodu testeraste palme sprečavaju da se testosteron pretvara u hidrotestosteron i takodje, sprečavaju njegovo vezivanje za receptore ćelija prostate a samim tim sprečavaju njihovo uvećanje odnosno oticanje.
SELEN [Levisticum officinale]
Narodni naziv:
selim, ljupčac, belestika, veleždin, velestika, lesandrina, lubcac, Ijubačac, milobud, miloduv, trojevac
Opis biljke:
Selen je mirisna, trajna zeljasta biljka, visoka do 2m. Koren je vrlo krupan i razgranat. Listovi su tamno zeleni i 2-3 puta perasto deljeni. Cvetovi su udruženi u štitaste cvasti svetlo žute boje. Plodovi su pljosnati, sa oštrim rebrima.
Stanište:
Gaji se u vrtovima i često podivlja, posebno u planinama.
Lekoviti deo biljke:
Lekoviti su koren i plod. U korenu i plodu ima do 1% etarskog ulja, u kome je glavni sastojak terpineol. Ima i smole, gume, tanina, šećera, skroba i raznih kiselina. U lišću ima do 100 mg vitamina C.
Lekovito delovanje:
Prijatan, aromatičan i bezopasan diuretik, stomahik i karminativ. Često se daje zajedno sa drugim žitaricama za lečenje organa za varenje, mokrenje i disanje. Ima lekovito dejstvo kod bolesnika koji imaju grčeve u crevima.
SENA [Cassia angustifolia]
Narodni naziv:
Sena
Opis biljke:
Sena je žbunasta biljka sa parno perastim lišćem. Lišće je žuto zelene boje i nalazi se na kratkoj peteljci.
Stanište:
Sena je biljka koja ne raste na našim područjima, nego se nalazi na područjima Afrike i Azije.
Lekoviti deo biljke:
Lišće
Lekovito delovanje:
Zrelo, osušeno i iseckano lišće od sene upotrebljava se kao jako i oprobano sredstvo za čišćenje, kao blag laksans . Sadrži glikozide, senozide A i B, flavonoid, sluz, tenin, smole i antrahinonske derivate. Upotreba: aktivni sastojci lista sene deluju na Aurbachov kompleks, nervne završetke u zidu debelog creva, pojačavaju peristaltiku i deluju laksantno. Čaj od sene pomaže prirodnom varenju, sprečava lenjost creva i zatvor. Senino lišće se ne sme upotrebljavati za vreme trudnoće, zapaljenja mokraćne bešike ili za paljenja materice. Inače je upotreba seninog lišća vrlo česta. Sličnog, ali blažeg dejstva su mahune od istih vrsta.
SIMŠIR DIVLJI ili ŽUTIKA [berberis vulgaris]
Narodni naziv:
babkovina, brebenika, cesmigam, šimširika, šimširovo drvo, žutica, žutika trpka
Opis biljke:
Dok je drvo mlado, grane divljeg šimšira su nalik na šiblje. Posle odrvene i dobiju prljavo sivu boju. Listovi se pretvaraju u trodelno trnje. Kratki izdanci razvijaju listove koji se nalaze u čupercima, jajasti su i na rubu nazubljeni. Cvetovi su žuti i vise u grozdovima. Plodovi su svetlo crvene boje i valjkastog oblika.
Stanište:
Žutika je veoma rasprostranjena po celoj Evropi. U našim krajevima je ima u priličnim količinama, a raste po živicama, uz rubove šuma, u šikarama i dr.
Lekoviti deo biljke:
Bere se plod i kora, a koren u kasnu jesen. Plod se bere u kasnu jesen bez peteljke, nakon njihovog sušenja, moraju zadržati svoju prirodnu crvenu boju.
Lekovito delovanje:
Žutika pospešuje izlučivanje žuči, proširuje krvne vene i time pospešuje cirkulaciju krvi uz istovremeno sniženje pritiska. Isto tako, korisna je u lečenju bolesti žuči, jetre i proliva. Pomešana sa drugim lekovitim biljkama koristi se u lečenju mnoštva drugih bolesti.
SITNICA [Herniaria glabra]
Narodni naziv:
sipanica, kilavica, janjeće zelje, jarica, jezero-zrnatka, priputnica, trava od kile, turska žitnica, turska trava
Opis biljke:
Sitnica je mala, neugledna, kosmopolitska biljka. Stabljika se vuče po zemlji i dugačka je do 20 cm, veoma razgranata, ima vrlo sitne, jajasto duguljaste listiće bez drške. Sićušni, jedva primetni, zeleno žuti cvetići skupljeni su po desetak zajedno u pazuhu lista. Sveža biljka nema miris, a suva miriše slabo na kumarin. Ukus joj je gorak i nešto malo ljut i sladak.
Stanište:
Kod nas je ima po suvim i peščanim mestima. Nekad raste po kamenu kao mahovina, jer nema uspravnih stabljika.
Lekoviti deo biljke:
Bere se cela biljka.
Lekovito delovanje:
Upotrebljava se kao čaj (obično pomešan sa lišćem medvedjeg grožda) za lečenje urogenitalnih organa, kao diuretik pri oboljenju bešike i stvaranju kamenčiča. Redje se daje u obliku ekstrakta ili sirupa.
SLEZ BELI [althaea officinalis]
Narodni naziv:
bili sliz, dobri slez, pitomi šljez, šljez, šljezovina, veliki sliz
Opis biljke:
Beli slez je trajna biljka sa mesnatim, jakim i razgranatim korenom bele boje. Iz korena izbijaju najpre zeleni i okrugli listovi, a zatim nekoliko stabljika koje dostižu visinu do 2 metra. Listovi na stabljici su prilično veliki, naborani i debeli i sa obe strane obrasli pustenim dlakama. Listovi su srebrno sive ili sivo zelene boje.Cveta od juna do kraja avgusta.
Stanište:
Raste na nasipima, uz reke, na vlažnim livadama i na poplavljenim područjima. Uzgaja se i u vrtovima.
Lekoviti deo biljke:
Koren se kopa u proleće ili u jesen, nakon cvetanja. Cvetovi se beru za vreme cvetanja, a listovi u jesen ( ne u proleće!), nakon cvetanja. Koren se opere, zatim oguli spoljni sloj, uzdužno preseče, i brzo osuši. Kada je skoro sasvim suv, iseče se na sitne kockice i mora biti sasvim beo. Ako se stavi u vodu i iz njega isplivaju belkasti crvići , onda sve treba baciti. Od cele biljke koren je najlekovitiji.
Lekovito delovanje:
Čaj od belog sleza povoljno deluje kod kašlja, bronhitisa i plućnog katara. Preporučuje se kao lek kod bronhalne astme i početne tuberkuloze pluća, kod katara u mokraćnom mehuru, bolnog mokrenja ili teškoga zadržavanja mokraće. Koristan je, takodje, u lečenju bolesti celog probavnog trakta, a posebno kod upale debelog creva (colitisa), proliva, srdobolje, povraćanja sa prolivom kod dojencadi i dr. Pomešan sa drugim lekovitim biljkama koristi se u lečenju drugih bolesti. Danas se retko upotrebljava čaj od belog sleza. On je uglavnom samo dodatak čajevima protiv kašlja, a njegovo delovanje povećava sluz koja čini zaštitni sloj. Za beli slez je karakteristično da deluje smirujuće pri akutnim upalama želudačne sluznice, u mešavini sa kamilicom. Dobar je i pri hroničnom kataru ždrela kada suva sluznica uzrokuje često kašljucanje. Delotvoran je i kod upornog hroničnog katara kod pušača. Beli slez se mnogo koristi u konditorskoj industriji za izradu slatkiša najčešće za izradu tkz. salon bombona koji se koriste za kićenje božićnjih jelki.
SLEZ CRNI [malva silvestris]
Narodni naziv:
crni sljez, divlji papel, divlji slezenovac, divlji šljez, planinska sliz, slizovaca
Opis biljke:
Crni slez je jednogodišnja ili višegodišnja biljka iz čijeg podanka izbijaju, uglavnom, polegnute, razgranate stabljike visine do 80 cm. Listovi su okruglog, srcastog ili bubrežastog oblika, na krajevima nazubljeni. Cvetovi izbijaju iz lisnih pazušica, imaju dvostruku čašku, a cvetni listovi imaju 3 do 5 duguljastih pruga. Boja cvetova zavisi od vrste, a kreće se od plave do ružičasto crvene. Čitava biljka je bez mirisa i nije ukusna.
Stanište:
Raste na nasipima, uz reke, na vlažnim livadama i na poplavljenim područjima. Uzgaja se i u vrtovima.
Lekoviti deo biljke:
Za lek se beru, pre svega, listovi, a cvetovi za vreme cvetanja. Ponekad se beru koren i seme. Cvetovi se smeju brati samo po suvom vremenu, kada su potpuno otvoreni, suše se u hladu u veoma tankom sloju, a još boIje na toplom mestu. Listovi se beru sa što kraćom peteljkom i suše u tankom sloju na promajnom mestu. Oboleli i oštećeni listovi ne smeju se brati i upotrebljavati za lek.
Lekovito delovanje:
Crni slez se odavno koristi za otklanjanje probavnih smetnji i rastvaranje sluzi. Čaj pripremljen na propisan način upotrebljava se za lečenje kašlja, katara, bronha, promuklosti, upale ždrela, nadutosti pluća (emfizem) i kod katara pluća. Preporučuje se za lečenje grčeva u želucu i crevima, kod bolnog mokrenja i bolnog zaustavljanja mokraće.
SMILJE [Helichrysum arenarium]
Narodni naziv:
žuto smilje,smili, cmilje, zlatnocvita trava, zneljek, laska kamilica, marjetica, sneljek
Opis biljke:
Smilje je trajna zeljasta biljka sivkaste boje od obilja vunastih dlaka. Stabljika je uspravna i visoka 10 do 40 cm, obrasla duguljastim listovima, a na vrhu nosi nekoliko žulih glavičastih cvati. Cveta leti.
Stanište:
Raste na pesku.
Lekoviti deo biljke:
Upotrebljavaju se cvetne glavice kad se cvetovi počnu otvarati.
Lekovito delovanje:
Omiljeno narodno cveće i lek za lečenje žuči (za izbacivanje žučnog kamena) i organa za mokrenje.
SMOKVA [ficus carica]
Narodni naziv:
smokvinica, smokvenica, figovnik
Opis biljke:
Smokva je relativno nisko drvo as jako razgranatom krošnjom. Starije grane sive su boje, a mlade tamno zelene. Listovi su naizmenični, veliki i nepravilno usečeni. Na mladim granama pri dnu se nalaze zalisci. Cvetovi smokve zatvoreni su omotačem kruškastog oblika. Od tog cveta posle nastaje sočni plod sa mnoštvom semenih koštica. Oplodnju vrše insekti u unutrašnjosti cvetnog omotača.
Stanište:
Uzgaja se u području Sredozemnog mora.
Lekoviti deo biljke:
Za lek se koristi svež ili osušen plod.
Lekovito delovanje:
Plod smokve reguliše probavu. Kao čaj koristi se kod jakih prehlada.
SMREKA ili BOROVICA [juniperus communis]
Narodni naziv:
borovac, brin, brina, crna smreka, crna smrekinja, kleka, klekinja, smrčika, smrča, venja
Opis biljke:
Smreka ili borovica raste kao grm. S obzirom na veličinu, oblik, rast i oblik iglica smreka je vrlo promenljiva biljka. Igličasti listovi stoje po tri u pršljenu. U početku su svetlo zelene boje, a posle potamne. Sa gomje strane lista nalazi se plavkasto bela crta. Listovi su dugački 8 do 10 mm. Muški cvetovi su žuti i nalik klasu, a ženski cvetovi su cešeri I izgledaju kao bobica. Plod je crn. Svi delovi smreke ili borovice imaju fin aromatičan miris. ťBobiceŤ su gorko slatkog ukusa, a iglice gorke i smolaste.
Stanište:
Raste po klisurastom neplodnom tlu i belogoričnim i crnogoričnim šumama. Često se nalazi u velikim skupinama na kamenitoj kraškoj podlozi od primorskog područja do brdskih i planinskih predela.
Lekoviti deo biljke:
Za lek se beruse plodovi, iglice, vrhovi grančica i samo drvo. Nakon što se plodovi uberu, suše se u tankom sloju na suvom i svetlom mestu. Plod smreke ili borovice ne sme se sušiti na suncu i umetnoj toploti.
Lekovito delovanje:
Mnogostruka je lekovitost smreke ili borovice. Čaj od ploda jača nerve i želudac, čisti krv, odvodi otrovne gasove, a sa mokraćom i loše sokove, pojačava znojenje, leči vodenu i bubrežnu bolest, čisti jetru, drobi i odvaja kamen i pesak iz žuči, bubrega, mokraćnog mehura. Odlično leči beli cvet, a preporučuje se za lečenje plućnih bolesti posebno astme. Mladi vrhovi kuvani u mleku leče kostobolju, reumatizam, išijas, skorbut, vodenu bolest, nervnu rastrojenost i dr. Pomešana sa drugim biljkama, smreka ili borovica izvrstan je lek za mnoge bolesti.
SOJA []
Opis biljke:
Soja je jednogodisnja biljka sa mahunama u kojima se nalazi 2 do 5 okruglih zrna, žute, žuto zelene ili smedje boje. Zrno sadrzi 36 do 40 procenata proteina, 15 do 23 procenta ulja, blizu 34 procenta ugljenih hidrata, 3 do 6 procenta mineralnih materija i znatan broj vitamina.
Sojino zrno veoma je bogato proteinima, vitaminima i mineralima, pa su i proizvodi koji se dobijaju njegovom preradom, bogat izvor ovih sastojaka. Proizvodi od soje ne mogu biti zamena za druge vredne prehrambene artikle, pogotovo ne za namirnice životinjskog porekla (meso, mleko, jaja, riba), već se smatraju za namirnicu koja ima svoje ravnopravno mesto u ishrani.
Soja Iecitin je prirodna materija izvrsnih osobina, ali manje poznata širem krugu ljudi. Njegovi glavni sastojci su kolin i inozitol u obliku fosfatidilkolina. Kolin igra ključnu ulogu u izgradnji strukture bioloških opni (membrana) i često se veže za vitamine. Inozitol se u manjoj ili većoj količini nalazi u namirnicama biljnog porekla, a soja ga sadrži u izobilju. Ljudski mozak deponuje veče količine inozitola. Kolin i inozitol se po funkciji smatraju katalizatorima i razgradjivačima masti.
Lekovito delovanje:
Lecitin snižava nivo holesterola, pročišćava zidove krvnih vena i pojačava rad srčanog mišića. Kako naša standardna prehrana sadrži znatno veću količinu masti od optimalne, skoro svaki čovek ima povećane potrebe za lecitinom. Drugo važano dejstvo lecitina je da u većoj meri smanjuje ili čak u potpunosti uklanja bolove u zglobovima.
Redovno uzimanje lecitina omogućava osobama koje pate od bolesti zglobova aktivnosti koje zbog bolova ne bi mogle izvršavati. Lecitin uz navedena svojstva u velikoj meri koristi ljudima osetljivim na promene vremena. Uzimanje lecitina je neophodno kod sportista čiji je učinak umanjen zbog bolova u zglobovima.
Lecitin daje kosi zdravu boju i smanjuje opadanje. Pomoću lecitina može se sprečiti nastanak ekcema. Lecitin pojačava moć koncentracije i pamćenja i deluje umirujuće na nervni sistem.
Medju vitaminima posebno su zastupljeni vitamini B grupe, vitamin E i drugi. Od minerala tu su kalcijum, fosfor, magnezijum, gvozdje i drugi.
Soja je posebno korisna u ishrani dijabetičara: obezbedjuje dovoljno kalorija i proteina, ali i prilikom prolaska kroz creva omogućava manju apsorpciju ugljenih hidrata. Ova namirnica je, bez sumnje, vrlo korisna, ali je teško prihvatamo u svakodnevnoj ishrani. Upotreba proizvoda od soje u ishrani zdravih ljudi zbog toga ima dijetetsko i preventivno delovanje.Soja se, takodje, preporučuje za ishranu osoba obolelih od sećerne bolesti, povećanog krvnog pritiska i nekih oboljenja jetre.
