Koliko stvarno uživate u svom životu? Koliko verujete da je to moguće? Možda znate da biste voleli i mogli imati više radosti u životu, ali nekako se to stalno odgađa. Možda imate osećaj da je život kojim živite sada najbolje što možete postići? Negde duboko, svi osećamo da je moguć mnogo lepši život. Naši osećaji nas vuku i teraju prema ostvarenju svojih potencijala. No to nije jednostavan proces. Čak iako smo svesni tog poziva, često ga odgađamo ili gušimo iz straha. Kako bi zaboravili neispunjenost i nezadovoljstvo, koristimo različite načine da sebi odvratimo pažnju: od uobičajenih zavisnosti do najrazličitijih aktivnosti - bilo kakvih sporednih stvari koje nas ne ispunjavaju istinski, ali nam omogućuju da ispunimo vreme. 
Primetite šta radite kad imate malo slobodnog vremena ili počnete osećati blagu dosadu? Možda sedate za kompjuter mada znate da nemate na njemu nešto stvarno bitno ili zanimljivo? Možda automatski počinjete u sebi nabrajati obaveze i planirate sledeće dane? Možda sedate pred televiziju? Takve beznačajne aktivnosti u početku mogu biti način opuštanja od stresa, no s vremenom se mogu pretvoriti u naviku toliko automatsku da jedva i primetimo kako smo se našli pred televizijom ili kompjuterom, učinili smo to bez razmišljanja i gotovo nesvesno. Svaka navika rezultat je nastojanja našeg mozga da što više često ponavljanih aktivnosti pretvori u rutinu i automatizam, kako bi više kapaciteta svesti i pamćenja ostalo slobodno za učenje novog i primećivanje što se zbiva oko nas. Što se neko ponašanje češće ponavlja, to su jače neuronske veze stvaraju u mozgu koje omogućuju da to ponašanje postane automatizovano. Zbog toga naviku nije lako odmah promeniti, čak i ako nema emocionalne vezanosti. Potrebno je određeno vreme ulaganja svesnog truda da se ostvari promena. Za navike kojima si odvraćamo pažnju, obično jesmo bar donekle emocionalno vezani - one su privremeni beg od unutarnje napetosti, prilika da na trenutak zaboravimo svoj život. To su aktivnosti koje nas ili prenose u neki drugačiji svet - televizija, opojne droge, pa i čitanje - ili one koje nam omogućuju da zaposlimo um i suzimo fokus na emocionalno neutralne ili ugodne stvari koje nas ne opterećuju (rad na kompjuteru, čišćenje kuće i slično). Ponekad se i u vezi takvih navika zavaravamo slično kao i kad se radi o zavisnostima: mislimo nešto kao "Još danas ću malo... a od sutra posvećujem više vremena važnijim stvarima!" No to je obično zavaravanje i nije ni izdaleka tako lako sprovesti. Šta bi se dogodilo kad bi umesto korištenja takvih aktivnosti ostali sa svojim osećanjima? Možda bi postali svesni nervoze, straha, a možda i emocionalne tuposti i praznine. Biti sami sa sobom, stvarno osećati sadašnji trenutak, dovodi nas u vezu s osećajima koje potiskujemo. Zbog toga mnogi ljudi imaju potrebu stalno imati uključenu televiziju ili radio koji zapošljavaju svaki slobodni trenutak koji bi njihova svest inače uhvatila, ili živeti u budućnosti, planirajući buduća zadovoljstva. Česti su saveti o tome da budemo prisutni u sadašnjem trenutku, no njih nije ni izdaleka tako lako primeniti kako nam se na rečima čini. Kad to pokušaju, mnogi ljudi vrlo brzo osete nelagodnost i potrebu da si nastave odvraćati pažnju. Odvojenost od emocija može biti ne samo posledica, nego i uzrok bežanja od sadašnjosti. Ako potiskujemo neugodne osećaje, nećemo biti sposobni niti uistinu da uživamo u onim ugodnostima. Emocije ili teku ili su blokirane; nemoguće je potpuno osećati pojedine emocije, a druge potiskivati. Tako, što više vežbate prihvaćati i voleti i svoje neugodne osećaje, to ste više sposobni stvarno da uživate i u onim ugodnim, i tek onda možete stvarno uživati u bilo čemu šta doživljavate. Što smo više prisutni u svim svojim osjećanjima, manje nam je potrebno da bi bili sretni. Možemo osećati punocu i užitak i kad se spolja ne događa ništa ili vrlo malo. Nasuprot tome, osobe koje potiskuju svoje osećaje mogu ih snažno doživeti jedino pomoću intenzivnih spoljasnjih situacija. Zato mnogi takvi ljudi i teže intenzivnim podražajima: horor filmovima, riskantnim aktivnostima (kockanje na velike uloge, ekstremni sportovi), pa i sadizmu ili mazohizmu. Nakon što se na te podražaje naviknu, oni im postaju nedovoljni i moraju tražiti još snažnije. U takvim aktivnostima mnogi ljudi pronalaze osećaj prisustva u trenutku, punine emocionalnog iskustva, osećaj protoka energije i stvarne svesti o tome da su živi. Zbog toga i te aktivnosti često postaju zamenska potreba i izazivaju određenu zavisnost. Prirodno je da nam nove stvari i iskustva snažnije zaokupljaju pažnju, izazivaju emocije i posvećivanje pune pažnje sadašnjem trenutku, no nije prirodno da se jedino u takvim situacijama osećamo istinski živi i usredsredjeni. Kako najčešće nismo svesni koliko dubine nedostaje u našem svakodnevnom životu, počinjemo je tražiti u različitim zamenama, obično planiranjem budućeg zadovoljstva ili kupovanju stvari. Sigurno ste već primetili koliko se često događa da željeni predmet gotovo odmah nakon kupovine gubi svoju emocionalnu vrednost, jer nam nije doneo zadovoljstvo kojme smo se nadali. U šoping-centrima nije lako pronaći sretnu, nasmešenu osobu! Što više neko žudi za gomilanjem stvari, to je verovatnije da žudi za li;nim osećajima, koje potiskuje. Nije lako prepoznati što se događa i izaći iz tog kruga.
Što više radite na prihvatanju svojih osjećanja i integraciji potisnutih delova sebe, to vam je dostupniji puniji, bogatiji raspon emocionalnog doživljaja u svakom trenutku života. Uz to može biti potrebno uložiti malo svesnog truda i vremena u rastvaranju starih navika i stvaranju novih - naprimer, navike da se umirimo i oslušnemo što se događa u nama u trenucima kad bi inače pribegli nekom od načina odvraćanja pažnje. S vremenom, uživanje u sadašnjem trenutku postaje sve prirodnije i lakše, bez da se moramo boriti protiv niza osećanja koje potiskujemo. Usput možemo uštediti na stvarima koje bi inače gomilali i skupim zamenama za ljubav i radost, za kojima više nemamo potrebu.
|
