Dobrobiti opuštanja su uistinu mnoge, a mogu se podeliti na telesne i emocionalno-mentalne.

Telesne dobrobiti su:
- više fizičke energije
- bolja sposobnost organizma da se obrani od bolesti. Poznato je da stres utiče na slabljenje imunološkog sistema i, primer, mnogi ljudi lakše podležu prehladi u stresnim periodima nego periodima normalnog stresa.
- Smanjenje krvnog pritiska i usporavanje rada srca. Stres je jedan od ključnih uzroka bolesti kardiovaskularnog sistema, jer dugotrajno povišenje krvnog pritiska i lupanje srca oštećuje ceo sistem.
- Bolji san, koji zatim omogućuje još više energije i sposobnosti nošenja sa stresom

- Dublje disanje koje unosi više kiseonika u organizam.

Emocionalno-mentalne dobrobiti:
- emocionalna smirenost i oopšteno poboljšan kvalitet emocionalnog života: povećanje sposobnosti da se osećamo ugodno i nosimo s neugodnim emocijama.
- Smanjenje nepoželjnih emocionalnih stanja kao što su teskoba, nervoza i ljutnja.
- Bolja sposobnost koncentracije.
- Veća učinkovitost u obavljanju radnih zadataka.

Naša civilizacija nema tradiciju opuštanja i tihog vremena koje će pojedinac provoditi sam sa sobom. No, kako se naše znanje širi, a svesnost o načinu na koji funkcioniramo povećava, važnost usporavanja i opuštanja postaje sve jasnija sve većem broju ljudi.

Blagodeti opuštanja ne možemo u potpunosti iskusiti pokušavamo li se opustiti samo povremeno, u trenucima povećanog stresa. Naravno, bolje je da tada praktikujemo opuštanje nego da ostanemo pod uticajem stresa, no učinak će biti minimalan i kratkotrajan. Sposobnost opuštanja je veština koja se razvija s vremenom i kroz vežbu, kao i mnoge druge veštine.

Odvajanjem vremena i stvaranjem redovne rutine opuštanja sve više navikavate telo i um da funkcionišu na taj način, da se bolje nose kako sa slabijim svakodnevnim stresom, tako i sa povremenim snažnim stresnim situacijama. Možete naučiti da na stresne podražaje automatski reagujete pozitivnim uverenjima i podsticajnim emocijama. Možete uvežbati svoj um da stresnu situaciju percipira realistično umesto preuveličano i da održi osećaj poverenja u vlastitu snagu i sposobnosti. Tako povećavate svoj emocionalno-mentalni kapacitet i sposobnost prilagodjavanja situaciji.

Vežbajući opuštanje istovremeno vežbamo i svesnost o svojim telesnim i emocionalnim procesima. Možemo povećati svoju sposobnost da percipiramo stresne reakcije u telu i emocijama i odmah reagirujemo na njih na opuštajući način. Tako ublažavamo stres dok je još relativno slab i sprečavamo njegovo jačanje i nakupljanje negativnih učinaka.

Jedan od najčešćih izgovora za bilo šta, a posebno za aktivnosti koje su manje uobičajene i ne donose konkretne, opipljive spoljne rezultate, je: nemam vremena! To je retko tačno. U stvarnosti se daleko češće radi o odgađanju, nedostatku motivacije ili nekvalitetnoj organizaciji vremena. Većina tehnika opuštanja ne zahteva više od 10-15 minuta. Poneke traže tek pokoju minutu tokom dana, mada pritom zahtevaju češće praktikovanje.

Vreme koje mnogi ljudi doživljavaju idealnim, najčešće su jutarnji trenuci nakon buđenja i period pre odlaska na spavanje. Primena tehnika opuštanja ujutro omogućuje nam da se pripremimo i skupimo energiju za radni dan, i u njega krenemo s pozitivnim temeljem dobrog emocionalnog stanja. Vežbanje naveče omogućuje nam da se oslobodimo nakupljene napetosti, lakše zaspimo i bolje spavamo, pa se probudimo mnogo odmoreniji i s više energije nego obično. No dobro je iskoristiti i sve slobodne trenutke tokom dana: trenutke predaha i "praznog hoda" poput vožnje u autu (ako niste vozač) ili autobusu, hoda po ulici, čekanja u redu i slično. Mnoge tehnike opuštanja lake su i nezahtevne te vam omogućuju da istovremeno budete prisutni i aktivni u spoljnoj situaciji.

Autor: Kosjenka Muk