Pokazao sam vam moju komšinicu pre tri dana. Napravila mi je zbrku. To samo liči na nju. Izgubio sam devojku koju sam snimao dosta dugo. A jedva uspeo da je privolim da dođe kod mene.
A ta komšinica Slavica, znate, ona ima problema u braku. Ali baš ima i sreće, uvek ima gde da pobegde kada joj zagusti. Kada nisam tu, zna gde je ključ, pa je često nalazim u svom krevetu kada se noću vratim iz grada. I onda moram da je guram da bih napravio mesto u krevetu da legnem. Dolazi često. Samo sedne u bašti u ligeštul i viče:"Kelner , kafa"...
Ima jedno dve nedelje kada sam je ubedio da prihvati muževljev predlog i odu malo na Zlatibor. Možda tamo u novim okolnostima uspeju da ispeglaju nesuglasice, i tako...
Poslušala me je i posle dva dana se javila i reče da će me poljubiti kada se vrate. Presrećna je kaže. Žive nov život. Ljubav se ponovo rađa, i ostalo, već znate...
Super, rekoh. Jer sam već počeo da se osećam kao gost u sopstvenoj kući.
A Ivanu sam sreo pred samu pandemiju. Jao da znate kakav pogled ima. Blizančica. Blizanci imaju najlepši pogled. A i Bikovi znaju da te pogledaju da se smrzneš.. Razoraužavala me je Ivana me je svaki put kada smo se sreli.
Nismo klinci, i razumem je što taktizira i odugovlači. Ali ja ne bih hteo da je izgubim. I želeo bih isto da se izjasni, da znam na čemu sam. Ali kako rekoh, baš mi je zapela za oko svojim krupnim očima. A tek osmeh... to je ona vrsta pozivajućeg osmeha sa poluspuštenim pogledom, kao dete koje je uradilo nešto što nije smelo.. i razoruža te. Mangup blizanački.
A znajući da je to igra koja traje još od Adama i Eve, bio sam uporan i smirivao sam sebe. Mada već moje strpljenje počinje da me nagriza. Mislim da je i ona videla da sam zaljubljen... pa jesam ❤ a i mislim da j eosetila moje nestrpljenje.
A komšinicu sam stalno kritikovao kako uvek kada dođe ide pravo u kupatilo da se tušira, umesto da dođe sa tacnom - red slatko, red slano... razumete. Sremica škorpiončina zna sve to al me folira. Stalno je govorila: Jednog dana... oca joj njenog...
A blizančica Ivana je odbijala da dođe kod mene u stan. Viđali smo se uglavnom na Adi, i onda se šetamo ...Ali pre neki dan konačno je prihvatila - kao što rekoh valjda joj se okrenuo taj prekidač u glavi na "on"..
Dan pre toga sam napravio veliko spremanje, sve izribao i opajao, usisao, izmenio zavese i posteljinu. i sve što sleduje sa malim velikim sremanjem.
Umoran, i zadovoljan sam legao, jedva čekajući da se probudim ujutru i odem po nju.
I jutro stiže konačno.
Pranje zuba, brijanje, dezodoransi, parfemi, nova majica. Sve pic-pic. I krenuh po nju.
Čekala me je ispred stana i kada sam izašao da joj otvorim vrata, ona me je po prvi put zagrlila i poljubila, onako sočno.
Zavrtelo mi se u glavi.. Ah, konačno. Od tolike sreće, čovek zaboravi na čekanje.
Usput mi ruku nije skidala s noge i bila baš vesela.
Tooooooo, careeeee!
Kaže: "Znaš, eto malo sam se dvoumila, a li nije mi krivo što sam se odlučila, jer gubim slobodu. Ali mislim da ću uz tebe imati sve što mi nedostaje
(O Bože... da li je moguće?)
Svratili smo u Maksi i pokupovali šta ćemo spremati, kao i piće.
Stigli smo na Banovo brdo. I ona je krenula ispred mene oduševljena baštom ružama i cvećem. A na ulici me zaustavi jedna žena pitajući me za nekog komšiju. Ja joj onbjasnih gde stanuje i krenuh prema kući.
Na stepeništu sretoh Ivanu, besnu kao ris, prošla je pred mene i nepogledavši me.
- U čemu je problem - upitah je?
- Nisi ispraznio stan - reče i ode.
U neverici prilazim vratima, kada ih naglo otvara komšinica Slavica poluobučena i sa tacnom punom klope.
- Iznenađenjce! 😃 Da vidiš šta sam spremila?
- Šta dariš ti u Beogradu? Zar nisi na Zlatiboru?
- Ma peder. Nosi ga... otedraću ga.
- Ti nisi normalna, što se nisi javila? Oterala si mi devojku!
- Ma ko je šiša. Ja sam bolja od nje...
U neverici, seo sam u fotelju nem i beo.
Što bi rekla Veioleta, moja prijateljica iz Hrvatske:
- E moj druže beogradski ..

   I Z L A Z   

@ Lazar

---