Ovo je jedna od najoslobađajućih istina koje sam naučio u životu. Prihvati ljude takve kakvi jesu, ali ih i postavi tamo gde im je mesto. Prihvatanje ne znači odobravanje. Ne znači da dopuštaš svakome da uđe u tvoj unutarnji krug, da sedi za tvojim stolom i da ima pristup tvojoj energiji, vremenu i poverenju. Prihvatanje znači da prestaješ da trošiš snagu pokušavajući promeniti nekoga ko to ne želi. Vidiš osobu jasno, bez iluzija, i mirno odlučuješ koliko prostora zaslužuje u tvom životu. I nikako drugačije.
Nisi ga ti stvorio!
Granice nisu okrutnost. One su samopoštovanje u praksi. Nisu zid od straha, nego ograda od mudrosti. Postavljaš ih ne zato što mrziš nekoga, nego zato što voliš sebe dovoljno da zaštitiš mir koji si gradio. Nisi direktor tuđeg života. Nisi odgovoran za to hoće li se netko promeniti. Ti si izvršni direktor svog ličnog života, i to je posao koji niko drugi ne može obaviti umesto tebe. Svako zaslužuje ljubav, ali ne zaslužuje svako isti pristup.

   I Z L A Z   

@ Lazar

---