Сваке недеље Софија је ишла у цркву са мамом и татом. Увек је седела између њих, а после службе би ишли на сладолед.
Али пре годину дана њена мајка је преминула због болести. После тога се све променило.
Софија је и даље долазила у цркву сваке недеље, али више није била иста девојчица.
Једне недеље након завршетка службе сви су почели да одлазе
Софија је остала да седи сама на клупи, а тата је позвао из даљине.
Хајде душо, идемо кући, али Софија је тихо одговорила
Само желим да седим овде још два минута. Када се црква испразнила, Софија је извадила свој мали дневник. Отворила је страницу и написала...
Мама, данас сам добила звездицу у школи. Волела бих да си је видела. Онда су јој сузе почеле да теку из очију.
Њен отац је тихо пришао и сео поред ње
Прочитао је дневник и загрлио Софију. Тог дана ниједно од њих дуго није много говорило.
Понекад деца не могу речима да објасне своју тугу
Само седе на мирном месту и недостаје им особа коју су највише волели.

   I Z L A Z   

@ Lazar

---