#h36
Ne jedite ovo meso: Najštetnije i najzdravije vrste mesa!

Ne utiče svako meso isto na organizam, i upravo je to slučaj kada dva proizvoda mogu da stoje jedan pored drugog na istoj polici, da izgledaju gotovo identično i da imaju približno istu količinu proteina, a da pritom jedan sasvim normalno može da bude deo svakodnevne ishrane, dok drugi polako, neprimetno i vrlo sigurno stvara probleme sa krvnim sudovima, upalama, varenjem i opštim zdravljem — naročito ako ga čovek jede redovno i ni ne razmišlja šta zapravo stavlja na tanjir.


U ovom rangiranju analiziraćemo najpopularnije vrste mesa i mesnih proizvoda — od najzdravijih do onih koje bi možda ipak trebalo držati što dalje od frižidera. Marketing hrane danas funkcioniše odlično: ambalaža je lepa, reklame su glasne, ukus intenzivan, ali sastav i posledice po zdravlje često pričaju sasvim drugu priču.


Biće pet kategorija:

Neke pozicije će mnoge iznenaditi, jer proizvodi koji su godinama važili za „normalnu svakodnevnu hranu“ zapravo i nisu baš najbolji izbor.


1. Piletina
Piletina je odavno postala gotovo univerzalna vrsta mesa, jer je jeftina, dostupna, brzo se priprema i pogodna je za supe, salate, pečenje, sportsku i dijetalnu ishranu. Oko piletine se stvorila slika sigurnog i standardnog proizvoda koji može da se jede skoro svakog dana.

I zaista ima svojih prednosti.


Pileće meso sadrži dobar spektar vitamina B grupe, posebno niacin odnosno vitamin B3, koji učestvuje u velikom broju procesa vezanih za energiju, metabolizam i rad nervnog sistema. Tu je i selen — veoma važan mineral za imunitet i pravilno funkcionisanje štitne žlezde.


Pileća prsa su pritom relativno nemasna, imaju malo masti i mnogo proteina, zbog čega ih vole ljudi koji vode računa o težini ili treniraju.


Ali tu dolaze nijanse o kojima se uglavnom manje govori.


Industrijski uzgoj pilića nije idealna priča. Često se koriste antibiotici kako bi živina brže rasla, manje obolevala i lakše podnosila uslove masovne proizvodnje. Problem nije samo u samoj piletini, već i u tome što ostaci tih supstanci mogu dospeti u naš organizam i uticati na crevnu mikrofloru, koja kod većine ljudi ionako nije u najboljem stanju.


Takođe treba razumeti da su domaća i industrijska piletina praktično dva različita proizvoda po kvalitetu, ukusu i sastavu, iako nose isto ime.

Zato piletina dobija ocenu: dobro. Sasvim korektan izbor, naročito ako birate kvalitetnije meso i ne pravite ga osnovom baš svakog obroka.


2. Ćuretina
Ćuretina je po strukturi veoma slična piletini, ali je mnogi stručnjaci smatraju boljim izborom, jer je uglavnom nešto manje masna, neutralnijeg ukusa i nutritivno bogatija.

Sadrži mnogo proteina, a ćureća prsa su lagana za varenje. Osim toga, ćuretina sadrži triptofan — aminokiselinu povezanu sa radom nervnog sistema, kvalitetom sna i sintezom serotonina.


Bogata je i cinkom, gvožđem, vitaminima B6 i B12, koji su veoma važni za energiju, nervni sistem i stvaranje krvi.

Da, i kod industrijske ćuretine postoje mane, jer proizvođači često koriste slane rastvore kako bi zadržali vlagu i povećali težinu proizvoda, čime raste količina natrijuma. Ipak, ukupna slika je i dalje bolja nego kod mnogih drugih vrsta mesa.


Ćuretina dobija kategoriju: veoma zdravo. Jedan od najboljih izbora za redovnu ishranu.

3. Parizer
Ovde već ulazimo na teritoriju proizvoda koji nisu napravljeni zbog zdravlja, već zbog ukusa, trajnosti, praktičnosti i masovne proizvodnje.


Da, u parizeru zaista ima mesa. Bar u određenoj meri. Problem je što zajedno sa tim mesom čovek unosi i mnogo toga što organizmu zapravo nije potrebno.

Fosfati, pojačivači ukusa, stabilizatori, zgušnjivači, previše soli, skrob, šećer, nitriti — lista je duga i prilično neprijatna.


Najvažniji problem nije čak ni pojedinačni sastojak, već činjenica da je proizvod duboko prerađen. Što se meso više udaljava od svog prirodnog oblika, to lošije izgleda iz ugla zdravlja.

Redovna konzumacija prerađenog mesa već dugo se povezuje sa većim rizikom od problema sa krvnim sudovima, crevima i metabolizmom.

Parizer dobija kategoriju: bolje ne.

4. Govedina
Govedina je prilično kontroverzna namirnica. Sa jedne strane veoma je hranljiva i bogata korisnim sastojcima, a sa druge strane upravo se oko crvenog mesa vode brojne rasprave.


Prednosti su ozbiljne.

Govedina je bogata gvožđem koje se dobro apsorbuje, sadrži cink, vitamin B12, kreatin, karnitin i veliku količinu proteina. Za ljude sa niskim hemoglobinom ili visokim fizičkim opterećenjem može biti veoma korisna.

Ali istovremeno je teža za varenje od živinskog mesa ili ribe, a preterana konzumacija crvenog mesa povezuje se sa povećanim rizikom od ateroskleroze i određenih bolesti creva.

Problem obično ne nastaje zbog jednog bifteka nedeljno, već kada crveno meso postane svakodnevna osnova ishrane.

Zato govedina dobija kategoriju: prihvatljivo. Umerenost je ključ.

5. Svinjetina
Sa svinjetinom je situacija slična, ali je u proseku masnija.


Da, sadrži proteine, vitamine B grupe i određene minerale, a nemasni delovi mogu biti sasvim korektan izbor. Problem je što većina ljudi uglavnom bira masnije komade.

Masna svinjetina predstavlja ozbiljno opterećenje zbog zasićenih masti i kalorija, naročito kada se prži na ulju, jede sa hlebom i raznim sosovima.

Tada mali komad mesa postaje veoma težak obrok za krvne sudove i varenje.

Svinjetina dobija kategoriju: ponekad može. Nije katastrofa, ali nije ni najbolji izbor za svakodnevnu ishranu.

6. Riba
Sa ribom je priča potpuno drugačija.

Veliki broj istraživanja pokazuje da je riba jedan od najboljih izvora proteina za čoveka, naročito masnije vrste poput lososa, skuše, sardine ili haringe.

Glavna prednost ribe su omega-3 masne kiseline, koje se povezuju sa protivupalnim efektom i podrškom zdravlju krvnih sudova, mozga i nervnog sistema.

Riba uglavnom sadrži manje zasićenih masti, lakše se vari i pritom obezbeđuje odličan spektar vitamina i minerala.

Naravno, i ovde postoje nijanse poput kvaliteta proizvoda, načina uzgoja ili prisustva teških metala kod nekih velikih vrsta riba, ali ukupna slika je i dalje veoma dobra.

Riba dobija kategoriju: veoma zdravo. Jedan od najboljih izvora životinjskih proteina uopšte.

7. Slanina
Slanina je proizvod oko kojeg je izgrađena čitava kultura. Dodaje se doručku, burgerima, pasti, salatama i grickalicama, a ukus joj je zaista intenzivan.

Ali kada se ne gleda ukus nego uticaj na organizam, situacija postaje mnogo manje prijatna.

Previše soli, ogromna količina zasićenih masti, dimljenje, prerada, nitriti i nitrozamini čine slaninu jednim od najnepoželjnijih mesnih proizvoda.

Problem je i to što se veoma lako pretera sa količinom. Ljudi često ne doživljavaju slaninu kao „ozbiljnu hranu“, a zapravo može biti prava kalorijska i upalna bomba za organizam.

Slanina dobija kategoriju: bolje ne.

8. Zečetina
Zečetina važi za dijetalno meso i takva reputacija je sasvim zaslužena.

Relativno je nemasna, lako se vari i sadrži dobru količinu proteina i vitamina B grupe.

Takođe se manje povezuje sa masovnom industrijskom proizvodnjom u poređenju sa piletinom.

Mane su cena, dostupnost i specifičan ukus koji ne prija svima.

Ipak, sa zdravstvene strane, zečetina izgleda veoma solidno.

Kategorija: dobro.

9. Jagnjetina
Jagnjetina je teško, masnije i prilično specifično meso.

Sadrži gvožđe, cink, vitamine B grupe i proteine, ali mnogima teško pada na varenje, naročito masniji delovi.


Osim toga, spada u crveno meso sa relativno visokim sadržajem zasićenih masti.

Zato jagnjetina dobija kategoriju: ponekad može. Male porcije i ne previše često su sasvim u redu, ali kao stalna osnova ishrane nije baš najbolja ideja.

10. Pačetina
Pačetina je zanimljiv proizvod. U kvalitetnim restoranima veoma je cenjena zbog bogatog ukusa i čvrste strukture mesa.

Međutim, znatno je masnija od piletine ili ćuretine, naročito ako se jede sa kožom.

To ne znači da je loša, već jednostavno nije dijetalni izbor, već meso za povremenu konzumaciju.

Ako se ukloni koža i obrok ne pretvori u „masnu gozbu“, situacija je sasvim prihvatljiva.

Pačetina dobija kategoriju: prihvatljivo.

11. Viršle
Sa viršlama je priča vrlo slična kao i sa parizerom.

Prerađeno meso je gotovo uvek lošije od celog komada mesa, jer zajedno sa praktičnošću dolazi ogromna količina soli, pojačivača ukusa, fosfata i drugih dodataka.


Jeftine viršle često sadrže toliko malo pravog mesa da čovek stekne utisak kao da ga se proizvođač stideo da ubaci više.

Redovna konzumacija ovakvih proizvoda loša je za krvne sudove, krvni pritisak i varenje.

Viršle dobijaju kategoriju: bolje ne.

Zaključak
Kada se pogleda cela slika, zaključak je zapravo veoma jednostavan, iako ga mnogi pokušavaju zakomplikovati.

Što je proizvod bliži svom prirodnom obliku, to je uglavnom bolji. Ceo komad mesa skoro uvek je bolji izbor od parizera, viršli, slanine i drugih prerađenih proizvoda.

Najbolji izvori proteina deluju riba i ćuretina. Piletina i zečetina su takođe veoma dobri izbori. Crveno meso već zahteva meru i umerenost, dok bi prerađeno meso trebalo da bude što ređi gost u kuhinji.

I još jedna važna stvar koju mnogi potcenjuju: nije važno samo koje meso jedete, već i kako ga pripremate. Pečena riba sa povrćem i slanina spržena zajedno sa pomfritom predstavljaju dve potpuno različite priče za organizam, iako su formalno oba „mesni proizvodi“.

U stvarnom životu upravo taj detalj često ima mnogo veći uticaj nego razne tabele i rang liste.

Šta biste vi još dodali?

   I Z L A Z   

@ Lazar

---