#h38
3 borca protiv raka iz bašte: Mogu pomoći organizmu da se oporavi i rastu nam pred nosom

Tema onkologije odavno više nije nešto daleko i strano, o čemu govore samo lekari na televiziji ili pišu u medicinskim časopisima, jer danas skoro svaka osoba ima poznanika, rođaka ili prijatelja koji se lično suočio sa ovom bolešću, i upravo zato ljudi sve češće počinju da razmišljaju ne samo o lečenju, već i o tome kako uopšte unapred podržati organizam, dok zdravlje još ne šalje alarmantne signale.


Oko ishrane danas postoji toliko rasprava da čovek više ne zna kome da veruje: jedni smatraju šećer opasnim, drugi meso, treći plaše hemijom u voću i povrću, a četvrti uveravaju da se spas nalazi u skupim suplementima i modernim supernamirnicama. Ali istina je da mnoge korisne namirnice godinama stoje bukvalno pred očima, koštaju veoma malo i odavno su poznate ljudima još iz vremena kada niko nije znao za reči „antioksidansi” i „oksidativni stres”.

Ljudski organizam se svakodnevno suočava sa ogromnim opterećenjem. Loša ekologija, hronični stres, nedostatak sna, prekovremeni rad, beskrajan umor, brza hrana, cigarete, alkohol, zagađen vazduh – sve to postepeno utiče na ćelije i stvara uslove u kojima organizmu postaje sve teže da se obnavlja. Naučnici sve češće govore da ishrana zaista igra važnu ulogu u zaštiti ćelija od oštećenja, a neke namirnice pomažu organizmu da se bori protiv slobodnih radikala i podržava prirodne procese oporavka.


Naravno, ovde nije reč o čudima i „magičnoj zaštiti” od svih bolesti, jer nijedna namirnica ne može u potpunosti sprečiti rak niti zameniti lečenje, ali priroda je zaista čoveku dala mnogo toga što pomaže organizmu da funkcioniše stabilnije i mnogo bolje podnosi opterećenje.


Bobičasto voće – malo, ali neverovatno moćno
Ljudi su vekovima sakupljali bobičasto voće ne samo zbog ukusa. Ribizla, orlovi nokti, kupina, borovnica, višnja, aronija – sve se to oduvek smatralo nečim posebnim, naročito u selima gde se dobro razumelo kako hrana utiče na ljudsko zdravlje. Starije generacije često su govorile da leti treba „najesti se bobica za celu godinu”, i u tim rečima bilo je mnogo više smisla nego što se činilo.


Tamne bobice posebno se cene zbog velike količine antocijanina – prirodnih supstanci koje im daju bogatu plavu, ljubičastu ili bordo boju. Upravo se ta jedinjenja smatraju snažnim antioksidansima koji pomažu ćelijama da se zaštite od oštećenja.




Istraživanja zaista pokazuju da redovna konzumacija bobičastog voća pozitivno utiče na organizam. Naučnici primećuju poboljšanje rada antioksidativnih sistema, smanjenje oksidativnog stresa i podršku procesima obnove ćelija. Posebno se u naučnim radovima često pominju crna ribizla, borovnica, grožđe i orlovi nokti.


Orlovi nokti su dugo vremena bili potcenjena bobica, iako po sadržaju korisnih materija lako mogu da pariraju mnogim popularnim namirnicama. Sadrže mnogo vitamina, organskih kiselina i prirodnih jedinjenja koja pomažu organizmu da se izbori sa upalnim procesima i svakodnevnim opterećenjem.


Najzanimljivije je to što bobičasto voće ne deluje kao agresivan lek, već blago i postepeno. Organizam kao da dobija dodatnu podršku, a ne grubo spoljašnje mešanje. Upravo zato lekari sve češće govore o važnosti redovne ishrane, a ne o povremenim pokušajima „čišćenja organizma” modernim dijetama.


Kivi – voće koje mnogi potcenjuju
Kivi odavno više nije nešto egzotično. Danas se može kupiti skoro u svakoj prodavnici, ali većina ljudi ovo voće doživljava samo kao ukusan dodatak doručku, čak i ne razmišljajući koliko je bogato korisnim materijama.


Glavna snaga kivija je ogromna količina vitamina C, a često ga ima više nego u citrusima. Ali nije samo u tome stvar. Kivi sadrži antioksidanse, vlakna i supstance koje pomažu organizmu da se izbori sa upalama i održava normalan rad ćelija.


Istraživanja pokazuju da redovna konzumacija kivija može smanjiti nivo oksidativnog stresa – stanja u kojem ćelije pate zbog viška slobodnih radikala. Upravo oksidativni stres naučnici sve češće povezuju sa starenjem organizma i razvojem mnogih bolesti.




Kivi je dobar i zato što ga je lako uključiti u ishranu čak i ljudima koji ne vole „zdravu hranu”. Ne treba ga kuvati, pripremati satima niti se terati da se jede na silu. Voće se može dodati u jogurt, kašu, salatu ili jednostavno pojesti usput.

Za decu kivi takođe često postaje praktična opcija, jer se njegov intenzivan ukus mnogo lakše prihvata nego beskrajni razgovori o koristima povrća.


Šargarepa – jednostavno povrće sa ogromnim benefitima
Šargarepa je toliko uobičajena da su mnogi potpuno prestali da je doživljavaju kao nešto vredno. Stalno je prisutna u kuhinji, jeftina je i deluje previše obično da bi ozbiljno uticala na zdravlje. Međutim, upravo takve jednostavne namirnice često se pokažu kao najkorisnije.

Glavna vrednost šargarepe su karotenoidi. To su prirodna jedinjenja koja pomažu organizmu da zaštiti ćelije od oštećenja. Najpoznatiji među njima je beta-karoten, koji se u organizmu pretvara u vitamin A.


Šargarepa podržava imunitet, pomaže vidu, učestvuje u procesima obnove tkiva, a pritom sadrži vlakna koja takođe igraju ogromnu ulogu za ljudsko zdravlje. Rad creva direktno utiče na opšte stanje organizma, imuni sistem, pa čak i nivo upalnih procesa.

Naučnici su odavno primetili da prirodne namirnice deluju drugačije od pojedinačnih suplemenata u tabletama. Kada čovek korisne materije dobija iz obične hrane, organizam ih prihvata prirodnije i blaže.



Šargarepa je dobra i zbog svoje dostupnosti. Da bi se uključila u ishranu, nisu potrebne skupe namirnice niti komplikovani planovi ishrane. Obična salata, dinstano povrće, sok od šargarepe ili jednostavno sveža šargarepa već postaju korisna navika koja vremenom daje rezultate.

Zašto jednostavna hrana ponovo postaje važna
Ljudi su sve umorniji od beskrajnih reklama za čudotvorne preparate, jer organizam nije moguće „popraviti” jednom tabletom ako način života svakodnevno narušava zdravlje. Mnogo više koristi donosi redovnost: normalan san, kretanje, miran nervni sistem i obična hrana bogata prirodnim namirnicama.


Bobičasto voće, kivi i šargarepa nisu lek protiv raka i važno je o tome govoriti iskreno. Nijedna namirnica ne može garantovati zaštitu od bolesti. Ali podrška organizmu, smanjenje upalnih procesa i zaštita ćelija zaista igraju veliku ulogu za celokupno zdravlje.

Najneverovatnije je to što su mnoge korisne stvari oduvek bile pored nas. Ljudi su decenijama uzgajali bobice u baštama, čuvali šargarepu u podrumima, pravili domaće sokove i nisu to nazivali modernom rečju „superhrana”. Za njih je to bila obična hrana koja je pomagala da se prežive hladne zime, težak rad i bolesti.

Na kraju postaje jasno da briga o zdravlju ne počinje skupim bočicama i glasnim obećanjima, već najjednostavnijim svakodnevnim odlukama. Ono što čovek svakog dana stavlja na svoj tanjir postepeno utiče na organizam mnogo više nego povremeni pokušaji da se hitno „oporavi” nakon uznemirujućih vesti ili loših analiza.

Važno je zapamtiti da je svaku promenu u ishrani najbolje konsultovati sa lekarom, naročito ako već postoje hronične bolesti ili ozbiljni zdravstveni problemi.


Šta biste još dodali? Podelite u komentarima!

Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet niti preporuku za lečenje. Nijedna namirnica ne može sprečiti ili izlečiti rak, ali određene prirodne namirnice mogu doprineti opštem zdravlju organizma kao deo uravnotežene ishrane i zdravog načina života. Za sva pitanja u vezi sa zdravljem, dijagnozom ili terapijom obavezno se konsultujte sa lekarom ili stručnim medicinskim licem.


Иако је путер богат хранљивим материјама и може брзо да надокнади енергију, он је такође висококалорична и масна храна. Лако се можете угојити ако једете превише путера. Препоручује се да једете 10 до 15 грама одједном.

Штавише, путер је богат бакром, који је есенцијални елемент у траговима у телу и има важан утицај на крв, имуни систем, унутрашње органе, кости и кожу.

   I Z L A Z   

@ Lazar

---