Izbacite ih iz frižidera: 10 najštetnijih proizvoda

Proizvodi koji nam polako narušavaju zdravlje.

Proizvodi koji stoje u našem frižideru i deluju sasvim obično, zapravo mogu polako i gotovo neprimetno da narušavaju zdravlje. Najneprijatnije u celoj priči je to što je većina takve hrane odavno postala svakodnevica – ljudi je jedu svaki dan, daju je deci, kupuju je automatski i uopšte ne razmišljaju o tome da neke stvari organizam ne doživljava kao hranu, već kao stalno hemijsko opterećenje sa kojim mora neprekidno da se bori.


I najzanimljivije, ako se to uopšte može tako reći, jeste to što su skoro svi proizvodi sa ove liste ukusni, praktični, jeftini i prodaju se bukvalno na svakom koraku. Zato ih je mnogo teže izbaciti nego što to deluje u teoriji. Jedno je čitati savete o zdravoj ishrani, a sasvim drugo proći pored toplih viršli, kesice čipsa ili slatkog gaziranog pića nakon napornog dana.


Zato ćemo danas proći kroz listu najštetnijih proizvoda koje bi trebalo maksimalno smanjiti, a neke čak potpuno izbaciti iz života, jer od njih praktično nema koristi, dok vremenom mogu stvoriti mnogo problema.


1. Slatka gazirana pića
Ljudi gazirana pića često doživljavaju samo kao napitak, iako su ona zapravo ogromna količina šećera u tečnom obliku. Organizam posebno loše reaguje na tečni šećer, jer on gotovo da ne daje osećaj sitosti, ali zato stvara ogromno opterećenje za metabolizam.




U jednoj velikoj čaši slatkog gaziranog pića može biti toliko šećera koliko čovek ne bi dobrovoljno stavio ni u čaj tokom cele nedelje. Međutim, u piću se to popije lako, brzo i gotovo neprimetno.


Pored toga, tu su kiseline, arome, boje i veliki broj aditiva bez kojih bi ukus bio potpuno drugačiji.


Poseban problem predstavlja fosforna kiselina koja se nalazi u mnogim gaziranim pićima i utiče na metabolizam kalcijuma. Ako čovek redovno pije gazirana pića, naročito od detinjstva, to može uticati na kosti, zube i opšte stanje organizma.


Najgore je to što gazirani sokovi zapravo ne gase žeđ kako treba, već teraju čoveka da pije još više, posebno leti. Tako nastaje začarani krug: popio si – opet si žedan – pa ponovo piješ.


I da, „dijetalna“ gazirana pića nisu pravo rešenje, jer tu nastupa druga priča sa zaslađivačima i stalnim uticajem na receptore ukusa.


2. Čips i pomfrit
Ovde je u pitanju prava zamka, jer su čips i slični proizvodi praktično napravljeni kao idealna hrana za prejedanje: hrskavost, so, masnoća i pojačivači ukusa – sve je osmišljeno tako da čovek ne može da stane nakon nekoliko zalogaja.

Problem nisu samo kalorije, iako ih ima ogromno, već i sam način pripreme. Ulje za prženje pri visokim temperaturama počinje da stvara veoma štetna jedinjenja koja organizam sigurno ne smatra korisnim.


Kada se isto ulje zagreva više puta, naročito u fast food restoranima, situacija postaje još gora.

Pored toga, velika količina soli, aroma i glutamata menja navike u ishrani, pa obična domaća hrana počinje da deluje „bezukusno“.


Čovek se navikava na preterano intenzivan ukus, a to postaje poseban problem.

3. Slatki jogurti iz supermarketa
Mnogi kupuju ovakve jogurte sa osećajem da uzimaju nešto zdravo, gotovo dijetalno, posebno kada su na ambalaži nacrtane voćke, žitarice i nasmejani ljudi u sportskoj opremi.


Međutim, kada se pogleda sastav, ispada da većina takvih proizvoda sadrži toliko šećera kao da je reč o desertu, a ne o „zdravoj užini“.



Često se dodaju i skrob, arome, boje i zgušnjivači kako bi proizvod izgledao gušće, lepše i trajao duže.


Pravih živih bakterija u jeftinim slatkim jogurtima često ima veoma malo, naročito pred kraj roka trajanja.

Na kraju čovek misli da vodi računa o crevima, a zapravo dobija još jedan slatkiš pod maskom zdrave hrane.


4. Majonez
O domaćem majonezu još se može posebno razgovarati, jer klasičan recept sam po sebi nije nešto katastrofalno. Međutim, industrijski majonez odavno je postao sasvim druga priča.

Jeftina ulja, stabilizatori, arome, šećer i konzervansi – sve se to meša u proizvod koji ljudi potom dodaju bukvalno svemu.

Najveći problem je ogromna količina kalorija i jeftinih masti, naročito ako čovek redovno jede majonez i to u većim količinama.

Mnogi čak ni ne primećuju koliko ga pojedu, jer nekoliko kašika u salati deluje bezazleno, iako kalorijski to može biti pola ozbiljnog obroka.


5. Krab štapići
Naziv je ovde veoma lukav, jer pravog kraba u krab štapićima obično ima otprilike koliko i jagoda u jeftinoj limunadi od jagode.


Osnovu čine prerađeni riblji ostaci, skrob, arome, boje i pojačivači ukusa.



Problem nije samo u tome što to „nije pravi krab“, već što je takva hrana veoma daleko od prirodnog proizvoda.

Organizam ipak mnogo bolje „razume“ komad ribe nego čudnu masu sastavljenu od desetina sastojaka.

6. Konzerve
Konzervirana hrana je praktična, dugo traje i može mesecima da stoji u kuhinji, upravo zato je toliko popularna. Međutim, za redovnu ishranu nije baš najbolji izbor.

Mnoge konzerve sadrže ogromne količine soli, šećera, konzervanasa i jeftinih ulja.


Posebno je loše kada ljudi počnu da smatraju konzerviranu hranu potpunom zamenom za normalne obroke i na njoj zasnivaju pola ishrane.

Dodatni problem predstavlja kvalitet sirovina, jer se u konzerve ne stavljaju uvek najkvalitetniji proizvodi.

7. Sokovi iz tetrapaka
Mnogi i dalje veruju da je sok iz tetrapaka skoro isto što i voće u tečnom obliku, iako je u stvarnosti većina takvih napitaka mešavina šećera, koncentrata i aroma.

Čak i kada je sok zaista napravljen od voća, u njemu gotovo da nema vlakana, dok šećer ostaje.

Tako dolazimo do paradoksalne situacije: čovek pije „zdrav“ napitak, a njegov uticaj na nivo šećera u krvi ponekad nije mnogo bolji od običnog gaziranog soka.

Zato je pravo voće gotovo uvek bolji izbor od soka iz kutije.

8. Sjajno voće iz prodavnica
Prelepe jabuke koje izgledaju kao da su upravo ispolirane za reklamu često se premazuju posebnim supstancama kako bi mesecima zadržale lep izgled.

Problem je što zajedno sa tom „lepotom“ čovek dobija ostatke voska, hemikalija i sredstava za obradu površine.

Zato voće treba veoma dobro prati, a ponekad čak i oljuštiti, naročito ako izgleda previše savršeno da bi bilo prirodno.

9. Viršle, salame i prerađeno meso
Priča o prerađenom mesu prilično je mračna, jer mnogi ljudi i dalje iskreno veruju da su viršle samo „meso u omotu“. Međutim, kada se pažljivo pročita sastav, postaje jasno da mesa ponekad ima toliko malo da kao da se i sam proizvođač stidi da to naglasi.

Osnovu ovakvih proizvoda često čine jeftine masti, sojin protein, pojačivači ukusa, stabilizatori, fosfati, skrob, ogromne količine soli i razni aditivi čiji je cilj da stvore iluziju pravog ukusa mesa.


Poseban problem predstavlja natrijum-nitrit zahvaljujući kojem kobasice izgledaju lepo, ružičasto i „sveže“. Bez njega bi većina tih proizvoda izgledala sivo i veoma neprivlačno.

Dimljene kobasice često sadrže i takozvani „tečni dim“ – supstancu koja stvara ukus dimljenja bez pravog dimljenja. Oko nje se godinama vode rasprave jer se neka od tih jedinjenja povezuju sa kancerogenim dejstvom.

Najneprijatnije u celoj priči nisu čak ni kalorije, već činjenica da se prerađeno meso već dugo povezuje sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, upalnih procesa i problema sa crevima.

Zato viršle i salame zaslužuju najnižu ocenu. Što se ređe nalaze na trpezi – to bolje.

10. Fast food
Burgeri, nuggets, pomfrit i jeftini sosovi – cela ta industrija zasniva se na što jeftinijim sastojcima i ogromnim količinama soli, šećera i masti.

Takva hrana stvara veliko opterećenje za organizam, naročito kada postane svakodnevna navika, a ne povremeni užitak.

Najveći problem fast food hrane nije jedna konkretna štetna stvar, već kombinacija svega lošeg odjednom: prženo ulje, prerađeno meso, sosovi, slatka pića i ogromna kalorijska vrednost.

Nakon takvog obroka organizam dobija ozbiljan udar, a osećaj sitosti brzo prolazi, pa već posle nekoliko sati čovek ponovo oseća glad.

Zaključak
Najvažniji zaključak je veoma jednostavan: što je proizvod dalje od svog prirodnog oblika, to je više razloga za oprez.

Komad pravog mesa gotovo je uvek bolji od salame.

Obično voće bolje je od soka iz tetrapaka.

Prirodni jogurt bolji je od slatkog deserta iz supermarketa.

I što je manje čudnih sastojaka u deklaraciji koje čovek ne može ni da pročita iz prvog pokušaja, to je organizam uglavnom mirniji.

I da, potpuno savršena ishrana ne postoji, jer gotovo svi ljudi povremeno pojedu nešto nezdravo – i to je normalno. Pitanje je samo da li takva hrana ostaje retka iznimka ili postaje svakodnevna navika.

Šta biste vi još dodali na ovu listu? Podelite u komentarima!

   I Z L A Z   

@ Lazar

---