Mart _57 +1 +10 +50
Ne pripadam nigde. Ne uklapam se nigde. Drugačija od svega. Nisam dete. Nisam ni devojka. Nisam žena. Ne pripadam nikome, i niko meni ne pripada. Pomislim da sam Sama i Svoja. Ali nisam ni to. Sama... vrlo često. Uglavnom kad sam prazna i nesrećna. Inače, nisam sama kada dajem, kad pružam... osmeh, ruku, nadu, podršku. Svoja... nisam ni svoja, više sam svačija. Rastrgli me, svako na svoju stranu. Dobar komad... ko želi dobru ćerku... ko želi komad dobrog prijatelja... ili komad klovna za osmehe... savetnika... ko želi derište... ko želi lepu ženu... ko želi cimerku... kuvaricu... čistačicu... ljubavnicu...kome treba sestra??? Rasprodato! Svačija i ničija. Kuda vodi ovaj moj život? Da li ću ga potpuno upropastiti ili ću pronaći pravi put i način za sebe? Ja dete, koje ne ume da odraste. Ja devojčica, koja još uvek sanja snove da ću jednog dana biti uspešna i voljena. Ja devojka, koja sanjam onu "nemožemojednobezdrugog" ljubav, sa sve nežnošću, vatrometom. Ja žena, kojoj treba nežnost, pažnja, muškarac koji će pomeriti stene i sve rizikovati i učiniti za mene. Dosta sam u životu ja bila muškarac. Potrebno mi je,za promenu,da konačno budem žena. Ja mačka, koja želim da se mazim, da pronađem toplinu kraj kamina. Ja ptica, koja još uvijek želim da letim. Da izađem iz kaveza. Da obiđem celi svet. Ja pseto... šutirano, bedno, jadno, izgladnelo, razočarano. Pseto koje više ne veruje nikome i oseća da na ovom svetu više nema dobrote. Ja reka...koja moram da tečem. Ne umem da stanem, i odustanem... Takva sam. Ja žena. I Z L A Z
|
