Juli _155 +1 +10 +50
Сео сам да покушам да напишем какав је осећај изгубити некога кога волим. Али док сам зурио у страницу, остала је празна. Како речима описати тежину тишине која никад не престаје? Како опишете бол што вам неко толико недостаје да чак и ваша сећања буду крхка, попут шапата на ветру? Истина је да нема речи за врсту губитка који мења оно што сте. То је језик суза, дијалог боли и разумевања које деле само они који су ишли овим путем. Туга није само туга – то је празнина која је остала иза, питања без одговора, прекретнице које никада неће видети. Носи њихово одсуство у свему што радите, док желите – само на тренутак – да их уместо тога носите. Тако је страница остала празна. Јер понекад, једини начин да се изрази овако дубок губитак... јесте да га осетите. И можда је то у реду. Јер љубав је и у њеном одсуству већа од речи. А туга, колико год да је тешка, доказ је колико су били важни. |
