Avg _33 +1 +10 +50
После четрдесет осам година брака, нису велике ствари због којих сумњам да ћемо стићи до четрдесет девете, већ мале ствари: Отварање врата ормарића и не затварање. Вадити нешто и не враћати назад. Остављајући даску за ВЦ шољу подигнуту. Неуредне фиоке. Али не треба ми десет ствари јер: Шета пса по киши. Ставља ми фластер на рез са Неоспорином, а затим га љуби да би било боље. Увек износи ђубре. Он ме воли када ми је најгоре. Он ми увек чува леђа. Он брине о мом здрављу и добробити. Он ме воли најбоље. И даље ме засмејава. Гледа глупу телевизију са мном у кревету. Он усисава пре посете пријатеља. Затворићу врата кабинета. Ја ћу ствари склонити. Спустићу клозетску даску, иако је ноћу хладно. Пресложићу му мајице. И волећу га заувек и један дан. Следећег месеца биће четрдесет девет година. Направићемо то са стилом. |
